Podršku Orbanu, svako na svoj način, pružili su predsednik SAD Donald Tramp, Kine Si Đinping, Rusije Vladimir Putin, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i čitava lepeza lidera tzv. Patriota, od Marin Le Pen u Francuskoj i Matea Salvinija u Italiji do Gerta Vildersa u Holandiji i Santjaga Abaskala u Španiji.

Uz lidera Fidesa je i deo regionalnih političkih lidera, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bivšeg trostrukog premijera Slovenije Janeza Janšu i bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika.

U slučaju Srbije, ostanak Orbana na vlasti višestruko je važan za režim u Beogradu. Prvenstveno zbog kineskog Novog puta svile, čija je evropska žila kucavica pravac Pirej – Beograd – Budimpešta, ali i zbog odnosa sa Rusijom. Takođe, Budimpešta je fundamentalna za zvanični Beograd kao neka vrsta štita od usvajanja sankcija ili mera Brisela prema vlastima u Srbiji, kad god je za njih potrebna jednoglasna ili konsenzusna odluka u telima EU.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo ratu u Persijskom zalivu.

U Vašingtonu, Jerusalimu i Teheranu svi već uveliko spremaju narativ za proglašenje „pobede“, a Vladimir Putin, Si Đinping i Redžep Tajip Erdogan čekaju i nadaju se negativnom epilogu rata za Sjedinjene Američke Države i Zapad u celini, da bi povukli sledeće poteze.

Za ruskog predsednika takav ishod bi značio povećanje šansi da završi u svoju korist invaziju na Ukrajinu, za kineskog lidera otvorio bi put za osvajanje Tajvana, po mogućstvu mirnim a ne ratnim sredstvima, i na kraju za turskog predsednika to bi bio dobar uvod u završni obračun sa Izraelom za vodeću poziciju u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku.

Na Bliskom i Srednjem istoku, već vekovima, važi pravilo da je mnogo važnije kako nešto ili neko izgleda nego kakav je zaista. Izrael je sledeći tu maksimu izgradio čitavu svoju politiku do 7. oktobra 2023. godine a Islamska Republika je bazirana na projektovanoj slici koju širi režim u Teheranu. Reč je o miksu persijske pragmatičnosti i verskog fanatizma koje ajatolasi i mule gotovo savršeno kombinuju.

Persijanci su prihvatili islam, između ostalog, jer su svesni da samo uz pomoć Kurana mogu da se nametnu kao lider i hegemon susednih naroda i celog muslimanskog sveta u kome su Arapi većina. U tom kontekstu dolazi i samoproglašenje Islamske Republike u zaštitnika Palestinaca i prioritetni cilj da se uništi Izrael.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Zajedničko pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, objavljeno u nemačkim medijima, sa predlogom da Srbija i Albanija, ali i druge zapadnobalkanske zemlje, uđu u Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište, ostavljajući punopravno članstvo u EU za neka druga vremena, samo je na prvi pogled iznenađujuće.

Na papiru, Ramin i Vučićev predlog zvuči privlačno za pojedine evropske lidere, čak i u velikim članicama EU, ali se u realnosti sudara sa nepremostivim preprekama, logikom, ali i politikom. Zemlje koje ispune uslove za Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište praktično su uradile sve ono što je potrebno za članstvo u EU. Drugim rečima, lakše je ući u EU nego u Šengenski sporazum.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Prioritet Vašingtona u Srbiji i generalno na Balkanu je da izbaci Rusiju sa našeg poluostrva u bezbednosnom i energetskom sektoru i da suzi prostor delovanja Kine koliko god je to moguće. 

Sa velikom znatiželjom očekuje se objavljivanje prve tzv. „crne liste“, po novom američkom Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, na kojoj će biti i imena ljudi iz Srbije. Ta lista bi trebalo da izađe na svetlost dana do kraja marta ili početkom aprila.

Takođe, Trampova administracija ima nameru da krajem ove godine ili u prvoj polovini sledeće vrati na sto pitanje odnosa Srbije i Kosova i pokuša da ga reši. Čeka se presuda Hašimu Tačiju, ali i novi izbori na Kosovu. 

Generalno, prema rečima naših kontakata u sedištima SAD i EU, niko nije mogao da pretpostavi da će odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Trampove administracije biti do te mere loši kao što su sada.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Osveta njujorškog tajkuna nije se limitirala samo na Republikansku stranku i vašingtonsku administraciju već se proširila i na spoljnopolitički plan. Osim „maltretiranja“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nadmenog i bahatog tretiranja evropskih saveznika u NATO-u, Tramp je uhapsio predsednika Venecuele Nikolasa Madura u njegovom bunkeru u Karakasu, likvidirao je iranskog vođu ajatolaha Alija Hamneja, i sada se svi pitaju – ko je sledeći?

U podkastu se analizira i kampanja za midterm izbore, ali i priprema terena za izbore kandidata za predsedničku trku za Belu kuću 2028. godine. Kalifornijski guverner Gavin Njusom favorit je za demokratsku nominaciju, dok je u Trampovom okruženju već počela borba za njegovo nasleđe između potpredsednika Džej Di Vensa i državnog sekretara Marka Rubija.

Drugi deo podkasta posvećen je odnosima između SAD i EU i perspektivi relacija između dve obale Atlantika.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić igra na kartu propadanja EU ili njenog rastakanja verujući da bi tako njegova vlast bila cementirana. Što je slabija EU i što je tromiji proces proširenja, to su manje šanse da vlast predsednika Vučića bude ozbiljno ugrožena i dovedena u pitanje. Pozicije zvanične Srbije su na liniji sa politikom Trampog najbližeg okruženja predvođenog potpredsednikom Džej Di Vensom, Rusije, Kine, Turske i petromonarhija iz Persijskog zaliva.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rišard Kapušćinski, jedan od najvećih novinara XX veka, izveštavajući o padu Reze Pahlavija, zapazio je da je šah pao jer je konstruisao sistem sposoban da brani samo sebe a da ne zadovoljava potrebe naroda. Više-manje istu grešku pravi i teokratski režim kome je puko preživljavanje precrtalo sve druge prioritete. Odatle, tako surove i nemilosrdne akcije protiv građana koje režim vidi kao opasnost.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ili, mizantrop, rasista, ratni huškač, papučić svoje žene,  marioneta u rukama Vilhelma Drugog i grobar Austro-Ugarske monarhije koji je sa kajzerom kovao plan kako da Austriju pretvori u provinciju Drugog rajha, samo da bi njegova deca mogla da postanu kraljevi!?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U Španiji imaju dovoljno iskusnu i dalekovidu diplomatiju da znaju da u međunarodnoj politici ne postoje slučajevi sui generis, i da se svako kršenje pravila može vratiti kao bumerang.

Sa naknadnim iskustvom se može reći da je Španija preživela jer je iza Frankove diktature na čelo države došao kralj Huan Karlos a Španci su izabrali demokratiju, NATO, i pre svega EU. Sve ono što miloševićevsko-julovsko-šešeljovska Srbija ne samo da nije htela već je i prezirala, jednako kao i njihovi naslednici koji danas vladaju i dominiraju Srbijom.

Rezultati su pred očima svih koji žele da vide. Italijani imaju izreku da „nema goreg slepca od onog ko ne želi da vidi i većeg gluvaka od onog ko ne želi da čuje“, odnosno „non c'è peggior cieco di chi non vuol vedere e peggior sordo di chi non vuol sentire“.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kada je počinjala ruska invazija na Ukrajinu, Moskva je imala strateški cilj da vrati Ukrajinu pod svoju kontrolu nametanjem marionetske vlade u Kijevu. Zatim je taj cilj prekrojila u formiranje tzv. Nove Rusije, a to znači zauzimanje cele severne obale Crnog mora sve do Odese i Buče, praktično oduzimanje izlaza na more Ukrajini.

Četiri godine kasnije, Moskva nije uspela da osvoji ni ceo rusofonski deo Ukrajine koji je trebalo „šapatom da padne“. Na kraju su u Kremlju, privremeno, rešili da se zadovolje taktičkom pobedom, što bi bilo kompletiranje osvajanja Donbasa i zaleđivanje sukoba na postojećim linijama fronta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sjedinjene Američke Države u 2026. slave 250 godina postojanja. Za četvrt milenijuma, koliko postoje, SAD su 240 puta vodile ratove ili su realizovale, uslovno rečeno, specijalne vojne akcije na svim meridijanima. Nijedna druga država na svetu nema tako bogato ratno iskustvo kao SAD.

Istovremeno, zahvaljujući useljeničkoj politici, Amerikanci imaju relativno mladu populaciju, sa prosekom ispod 40 godina. Štaviše, Amerikanci su u proseku mlađi ne samo od svojih saveznika već i od Kineza i Rusa, koji su probili granicu od 40 godina. Nije reč o banalnom, već o fundamentalnom podatku: što su nacije starije, to su manje sklone ratnim avanturama i trpljenju ljudskih gubitaka.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Predsednik Srbije defakto je zaustavio Srbiju na evropskom putu. Izostanak Srbije sa poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan u Briselu nije izuzetak ili incident. To je poruka da zvanični Beograd ne želi da ispuni uslove za nastavak procesa evropskih integracija. Ono što je salonski nacionalista započeo, završava radikalski.

Međutim, za budućnost Srbije je mnogo više zabrinjavajuća pojava da čak i oni koji se bore protiv Vučićevog režima krive EU i optužuju je, koristeći sve floskule i lažne vesti ruske i kineske propagandne kuhinje.

Vlasti u Beogradu neće formalno zamrznuti evropske integracije iz taktičkih razloga, jer su svesne da bi se bez novca iz evropskih fondova, evropskih direktnih investicija, novca koji dolazi od građana Srbije iz EU i, pre svega, bez ekonomske saradnje sa članicama EU, suočile vrlo brzo sa socijalnim nemirima i bankrotom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pravi razlog bila je „evropeizacija“ Ukrajine koja je započela prevratom 2014. godine i zbacivanjem režima Viktora Janukoviča. I pored endemske korupcije i zarobljene države, promene su bile vidljive i one su proizvele veliku iritiranost u Kremlju budući da Putinov režim mnogo više zazire od tzv. meke moći EU nego od „hard power“ oličene u NATO-u.

Ukrajina je bila savršen „provodnik“ ili izlog, ako hoćete, u koji su građani Rusije mogli da se zagledaju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Spoljnopolitička megalomanija zvaničnog Beograda neka je vrsta atavizma jugoslovenskog nasleđa i Titove spoljne politike, od Nesvrstanih do prisnih odnosa sa američkom administracijom i sovjetskom nomenklaturom, naravno posle smrti Staljina. Paralelno, Crna Gora je prepoznala istorijsku priliku, prihvatila svoje dimenzije i mogućnosti i usredsredila se ka jedinom realnom i plodotvornom cilju: članstvu u EU. Hrvatska je, posle 35 godina bežanja od Balkana, shvatila da je to jedini region u kome nešto znači i otkrila da ne mora da bude samo letnja turistička destinacija.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Takođe, razjašnjavamo šta je zapravo američka “National Security Strategy” i zašto na nju treba gledati pre kao na “taktiku” ili “doktrinu", nego na strategiju. Dokument je manje važan nego što mu se daje na značaju, a reč je više o inteletkualnoj eleboraciji pojedinih geopolitičkih ideja i stavova nego o planu spremnom za implementaciju. Nijedna ozbiljna sila, a pogotovo ne Sjedinjene Američke Države, ne obajvljuje javno smernice svog delovanja a kamoli da svojim neprijateljima i rivalima stavlja do znanja šta želi da uradi. Kada velike sile obajvljuju detaljno svoje planove za budućnost, to po pravilu znači da oni ne odogovaraju stvarnim namerama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U diplomatskim kuloarima se često kaže da ako ikada izbije treći svetski rat, to će se dogoditi na 38 paraleli koja deli Korejsko poluostrvo. Ne postoji nijedno drugo mesto na planeti na kojem se sudaraju sa takvim intenzitetom interesi dve supersile (Kina i SAD), dve regionalne sile (Rusija i Japan), i dva zakleta neprijatelja, Severna i Južna Koreja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Da bismo bolje razumeli stanje stvari na terenu i u trouglu Vašington – Brisel – Moskva, trebalo bi da imamo u vidu da je rusko-ukrajinski rat samo priprema terena za sukob SAD i Kine, a u sudaru između Vašingtona i Pekinga, Moskva će igrati važnu ulogu, mogla bi da bude čak „kingmaker“. To objašnjava, s jedne strane, popustljivost Trampove administracije, ali i maksimalističke zahteve Putina.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobra vest je da direktnog vojnog obračuna između SAD i Kine neće biti u bliskoj budućnosti.

Loša okolnost je da dve strane nastavljaju sa tzv. procesom "decoupling" (razdvajanje) i da grozničavo traže načine kako da ne budu zavisne jedna od druge u strateškim sektorima poput retkih metala i minerala na jednoj strani i poluprovodnika na drugoj.

Dok su Amerikanci i Kinezi međusobno zavisni, biće teže da dođe do ratnih okršaja. Ali kada "decoupling" bude kompletiran, vojni sukob bi mogao postati samo pitanje vremena.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Čitava istorija Venecuele, od proglašenja nezavisnosti 1811. godine, protkana je krizama, sukobima, prevratima, građanskim ratovima, vojnim pučevima, diktaturama i „kaudiljima" (diktatori koji objedinjuju ulogu predsednika države i komandanta vojske).

Madurov režim ima tri opcije pred sobom. Prva je otvoreni otpor Americi, uz oslanjanje na Kinu i Rusiju. Druga je pregovaranje i traženje diplomatskog rešenja. Treća je predaja – odnosno egzil.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Evropljani su uplašeni, što bi rekao Štefan Cvajg, da će ostati bez svog "jučerašnjeg sveta" ne shvatajući da on više ne postoji, to jest da stanuje samo u njihovim sećanjima, predrasudama i zabludama. Evropa se boji promena jer je stara. Naš kontinent je stariji od svih koji nas okružuju, od nekih, poput Afrike, čak i duplo. Po logici stvari, stari ljudi se plaše promena jer u njima vide opasnost a ne priliku. U EU pričamo samo o budućnosti a ne o sadašnjosti, ne zato što budućnost pripada mladima, stvarno mlade ljude interesuje samo sadašnjost jer oni veruju da su besmrtni. Priča se o budućnosti jer su ljudi iznad 45 godina postali većina u dobrom delu EU članica.

Amerikanci su ostali u Evropi posle Drugog svetskog rata jer su želeli da izbegnu treći svetski rat i u tome su uspeli. NATO nije osnovan zato što su Amerikanci voleli Evropljane, već zato što nisu imali poverenja u njih da sami mogu da reše sporna pitanja i zato su ih stavili pod kontrolu. U Evropi se ukorenilo uverenje da EU nije u stanju, slikovito rečeno, da hoda bez američkih štaka.

Osamdeset godina su Amerikanci govorili Evropljanima da oni ne treba da se brinu o bezbednosti, nuklearnom arsenalu, vojnim strategijama, da je to njihova briga i da zapadnoevropske zemlje treba da se bave kao i sve države "klijenti" ekonomijom, blagostanjem, trgovinom, ljudskim pravima.

A onda je došao Tramp i nakon osam decenija rekao "puj pike, ne važi". Od ove godine važe nova pravila, od carina do bezbednosnog kišobrana i nuklearnog odvraćajućeg arsenala.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVI izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi stavljamo u fokus EU i činjenicu da se nalazi na najvažnijoj raskrsnici od Drugog svetskog rata. Evropska unija je stvorena da ne bi bilo rata na Starom kontinentu, a sedamdeset godina kasnije EU se suočava sa činjenicom da, ako želi da sačuva mir i svoje vrednosti, mora da bude spremna za rat.

Bivši italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi direktno je, bez upotrebe politički korektnog rečnika, saopštio liderima članica EU, evropskih institucija i evroparlamentarcima da, ako žele da Evropska unija preživi kao demokratska, liberalna i slobodna zajednica, mora da se reformiše što pre – i da se naoruža i kreira respektabilnu vojnu snagu. Nisu dovoljne kozmetičke promene ili verbalne akrobacije poput poslednje, kada je ime programa za naoružavanje EU promenjeno iz eksplicitnog „ReArm Europe“ u politički korektnije „Readiness Europe“.

Evropljani se suočavaju sa surovom istinom – mir, sloboda i demokratija koštaju. Na američki kišobran više ne može da se računa, i potrebno je napraviti izbor koji se u zapadnoj i centralnoj Evropi odlaže još od završetka Drugog svetskog rata: između glavne i sporedne uloge, rasta i propadanja, naoružavanja ili rata, snage ili slabljenja. Kontradiktorno je da evropske države imaju sve instrumente da budu subjekat geopolitike, a ponašaju se kao da su objekti – predati na milost planetarnim i regionalnim imperijama.

Elektrošok po imenu Donald Tramp, pored negativnih posledica, proizveo je i nekoliko kolateralnih benefita. U EU su konačno počeli da razmišljaju pragmatično i konkretno u tri sektora: bezbednost (vojska i naoružavanje), konkurencija (jedinstveno tržište i usklađivanje ekonomskih i fiskalnih politika) i geopolitika (proširenje i neophodni reformski proces za njegovu realizaciju).

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi vraćamo se rusko-ukrajinskom ratu i odmah da odgovorimo zašto je samit Trampa i Putina u Budimpešti odložen do daljeg: jednostavno, Rusi nisu hteli da prihvate američki preduslov da bi došlo do susreta u glavnom gradu Mađarske, a to je primirje na ukrajinsko-ruskom frontu.

Takođe, Moskva nije načelno htela da prihvati rešenje po kojem se zamrzava linija fronta i defakto se priznaju okupirane teritorije kao deo Ruske Federacije.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Peta republika je ušla u zamku u kojoj je Italija bila godinama: vrtoglavi rast javnog duga, slab privredni rast, povećanje tzv. spreda koji automatski povećava cenu servisiranja duga i menjanje vlada kao na traci, u proseku po jedna svake godine. Zato se ovih dana prave poređenja između Francuske i Italije i podseća kako su se Angela Merkel i Nikola Sarkozi smejali problemima Italije Silvija Berluskonija pre 14 godina kada su ga primorali na podnošenje ostavke.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Na jednoj strani imamo četiri zemlje koje predano rade na reformama i trude se da ispune uslove iz evropske agende, a na drugoj četiri koje ili ne rade ništa ili rade vrlo malo. U prvoj grupi su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija, a u drugoj su Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Kosovo.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Razmere humanitarne katastrofe su ogromne, nesumnjivo se radi o masakru civilne populacije koja je dvostruka žrtva: s jedne strane Hamas ih koristi kao živi štit, a izraelske snage, uključujući i palestinske klanove koji rade za IDF, često koriste prekomernu silu i neselektivno bombardovanje koje povećava broj nevinih žrtava.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u 101. izdanje Georeporta na Velikim pričama. Ovo izdanje je posvećeno slučaju Epstin, odnosno jedinoj aferi koja bi mogla da košta Donalda Trampa gubitka vlasti. 

Ne postoji tako plodno tlo za zavere i zakulisne igre kao u SAD. Dve trećine Amerikanaca i danas veruje da je ubistvo Džona F. Kenedija plod zavere i da je Li Osvald bio samo žrtveni jarac. Gotovo polovina Amerikanaca je ubeđena da Nil Armstrong i Baz Oldrin nisu kročili na Mesec i da je misija Apolo 11 realizovana u režiji Holivuda a ne NASA. Dobar deo je mišljenja da je 11. septembar neka vrsta unutrašnje ujdurme i obračuna unutar različitih struja "duboke države", baš kao i da su vlasti sakrile dokaze o poseti vanzemaljaca u Rozvelu u Novom Meksiku. Iz prethodno rečenog prirodno proizilazi da malo ko veruje da je Džefri Epstin izvršio samoubistvo. 

Donald Tramp je specijalista za konstruisanje zavera i širenje, kako bi rekli njegovi saradnici, alternativnih istina, što je samo lepši način da se kaže laži. Još je sveže sećanje na širenje priče da Barak Obama nije rođen na američkom tlu i da posledično ne može da bude predsednik SAD, odnosno da je varalica koja je uzurpirala Belu kuću. I pored toga što je objavljen originalni izvod iz matične knjige rođenih Obame, koji nedvosmisleno potvrđuje da je rođen na američkoj teritoriji, dobar deo Trampovih glasača i dalje veruje da je Obama uzurpirao funkciju predsednika SAD. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Predviđanje Vinstona Čerčila da će Ujedinjene nacije postati Vavilonska kula modernog sveta u dobroj meri se ostvarilo. Ali ni on nije mogao da predvidi da će se UN pretvoriti u jednu antidemokratsku, korumpiranu, parazitsku i izrazito skupu organizaciju. Sa porastom broja članica, i to uglavnom država sa diktatorskim ili u najboljem slučaju autokratskim režimima, uz duboko ukorenjenu korupciju, progresivni rast uticaja Kine i sve veću nezainteresovanost SAD za Ist River, Ujedinjene nacije su na putu da postanu kineska longa manus, odnosno produžena ruka.

Ujedinjene nacije su mamutska organizacija, slikovito bi se moglo reći "bez zuba", jer nemaju autoritet ni sredstva da nametnu poštovanje svojih rezolucija. U najboljem slučaju UN autorizuju ili ponizno ćute o ratovima svojih moćnih članica. Od "svetske vlade" pretvorile su se u prošireni panel ili pozornicu za egzibicioniste, šićardžije, oportuniste i lovce u mutnom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Osvetlićemo i hronologiju promena u odnosu Kremlja prema pitanju Kosova, današnju ulogu Rusije na Zapadnom Balkanu i odnos u trouglu Srbija – Rusija – Crna Gora, odnosno koga su Rusi više voleli ili vole – Srbijance ili Crnogorce.

Miloš Crnjanski na kraju drugog toma romana „Seobe“ kaže da od 200.000 Srba, koji su krenuli polovinom 18. veka u zagrljaj „majke Rusije“, niko nije sačuvao svoj identitet. Na prvom popisu u carskoj Rusiji u 19. veku registrovano je samo hiljadu Srba, a na popisu stanovništva na prelazu iz 19. u 20. veka nije popisan nijedan.

Sa asimilacijom Srba nestajala su i srpska imena sela, uključujući i ime oblasti Nova Srbija (današnja centralna Ukrajina), gde je ćerka Petra Velikog, carica Jelisaveta, naseljavala Srbe u bekstvu od Turaka, Austrijanaca, Mađara, katolika, muslimana – u potrazi za bratskom, pravoslavnom grudom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Niko nije izašao potpuno zadovoljan iz jugoslovenske krčme, čak ni Hrvati i kosovski Albanci, a da ne govorimo o Srbima i Bošnjacima. Ako je suditi po politici, muzici, školskim programima, odgajanju novih naraštaja, reka nezadovoljnih generacija sve više buja, priželjkujući novo poluvreme u utakmici u kojoj niko ne želi da odsvira kraj, a kamoli da prizna poraz.

Ne računajući Sloveniju, na prostoru bivše Jugoslavije kreiraju se novi mitovi i legende kojima valja hraniti i pojiti nacionalističke nemani, vazda gladne i žedne. Po uzoru na „romantičare“ devetnaestog veka koji su izmaštali srednjovekovnu istoriju jugoslovenskih naroda ili su romansirali malobrojne i često diskutabilne povesne izvore, tako se danas pišu, prepravljaju ili brane već prikladne i podobne istorije: od Prvog svetskog rata do danas.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu – u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sve imperije žele da njihovi klijenti liče na njih. Velika je zabluda da bilo koja planetarna sila dozvoljava da njeni junior saveznici budu nezavisni i suvereni. Naravno, što je imperija geografski bliža, to je njen uticaj vidljiviji i jači.

Većina Ukrajinaca želi da njihova zemlja liči na zapadnoevropske države, a ne na Rusiju ili Kinu. U Srbiji to nije slučaj.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Iza osmeha i pompenzne ceremonije, Putin je izašao mnogo zadovoljniji od Trampa. Rehabilitovan je na svetskoj sceni, i pored poternice za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda, kupio je vreme za nastavak ratnih dejstava u Ukrajini i odložio je nove sankcije Rusiji, ali i njenim saveznicima zahvaljujući kojima zaobilazi zid zapadnih sankcija.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Jedina pozitivna stvar u odluci izraelske vlade je namera da se Gaza, nakon totalne eliminacije Hamasa i oslobođenja svih talaca – pod uslovom da je ta akcija izvodljiva – preda u ruke arapskim snagama, verovatno Egiptu ili Saudijskoj Arabiji, koje bi preuzele kontrolu.

Reč je o prvom suvislom planu za Gazu koji se čuo od početka operacije "Gvozdeni mač" nakon jeseni 2023. godine. Dakle, neće biti aneksije Gaze a ni trajne izraelske okupacije, kao ni povratka jevrejskih kolonija. Na papiru sve zvuči logično, ali u prethodnim decenijama smo naučili da je logika često odsutna na bliskoistočnoj pozornici, posebno zdravorazumska.

Postavlja se pitanje cene koju Izrael treba da podnese za privremenu okupaciju Gaze, kao i ceha koji će Palestinci platiti. Nije teško zamisliti kako će početi akcija okupacije Gaze, ali nije jednostavno predvideti kako će ona teći a još manje kako će se završiti. Na drugoj strani, ne treba biti naivan i misliti da su religiozni ultranacionalisti u Netanjahuovoj vladi, pre svih, Smotrih i Ben Gvir, odustali od svojih planova ili da su se urazumili i postali umereni političari.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U poslednje dve godine došlo je do značajnih promena u procesu evropskih integracija država Zapadnog Balkana. Crna Gora i Albanija su prepoznale i pravilno interpretirale ukazanu priliku i grabe ka članstvu u EU do kraja ove decenije, dok sve ostale zemlje regiona, počev od Srbije, ozbiljno rizikuju da završe u zapećku Evrope sa svim negativnim posledicama koje nosi takav status.

Promena vlasti u Podgorici omogućila je Crnoj Gori da uhvati novi zalet u procesu približavanja EU, dok je albanski premijer Edi Rama demonstrirao koliko su politička volja i rešenost da se ispunjavaju uslovi iz evropske agende presudni za napredovanje u pregovaračkom procesu.

Do kraja godine, Crna Gora će imati više od trećine poglavlja zatvoreno sa odličnom perspektivom da zatvori sva ostala do prve polovine 2027, dok će Albanija do kraja oktobra otvoriti sve klastere i nalazi se u dobroj poziciji da stigne Crnu Goru i da sa njom uđe u paketu u EU 2029. godine.

Na taj način bi Albanija zauzela mesto koje je trebalo da pripadne Srbiji. U odsustvu političke volje i dvostrukoj igri vladajućeg režima u Beogradu koji je svesno minirao proces evropskih integracija Srbije, nekadašnja najveća jugoslovenska republika će završiti u nekoj vrsti autoizolacije u slepom crevu Evrope.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Mnogi su se zapitali u prethodnih par godina kako je moguće da je Izrael od laburističke zemlje postao ultranacionalistička i da li to ugrožava budućnost samog Izraela.

Paradoksalno ako pogledamo strukturu stanovništva, kao i religioznost rastućih grupa unutar Izraela i Irana, za 30-40 godina, veće su šanse da u Teheranu imamo umerenu ili mlako religioznu vlast nego u Jerusalimu.

Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njenih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenazija, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Opaska „Bog je daleko a Amerika blizu“ nema više samo penalizujuću konotaciju za Meksiko kao što je to bio slučaj u poslednja dva veka. Sjedinjene Američke Države, protiv svoje volje, mogu da postanu saveznik uspona južnog suseda i u Meksiko Sitiju počinju da shvataju i koriste novonastalu situaciju.

Meksiko nije ono što se predstavlja u televizijskim serijama i filmovima, ili preciznije rečeno, nije samo to, Meksiko je mnogo više i do kraja ovog veka bi mogao da postane veliki problem za Sjedinjene Američke Države, pogotovo ako proces asimilacije etničkih Meksikanaca u samoj Americi ne bude uspešno sproveden.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pre početka ruske agresija na Ukrajinu govorilo se da bi trebalo aplikovati finski recept za rešenje spora između Kijeva i Moskve. Četrdeset meseci kasnije Rusija bi mogla na Finskoj da primeni recept iz Ukrajine.

Izgradnja vojne i prateće infrastrukture uz granicu sa nordijskom zemljom, dugačku 1.350 kilometara, kao i imenovanje generala Andreja Mordvičeva za komandanta vojnih snaga Ruske Federacije, sa zadatkom da reformiše armiju i pripremi je za sukob sa Severnoatlantskom alijansom, potvrda su da rusko-ukrajinski rat nije incident ili epizoda već početak dugoročnog sukoba između Rusije i Evrope. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 🌍 https://shorturl.at/z3Zea

Sve tekstove Željka Pantelića na Velikim pričama možete pronaći ovde 📰 https://shorturl.at/6tk0Q

Zašto su zemlje koje su najviše profitirale od EU okrenule leđa Briselu? Kako je Orban podržao rumunskog nacionalistu koji mrzi Mađare, i kako je to iskoristio njegov glavni protivnik Petar Mađar?

Šta Moskva traži u Rumuniji i zašto je NATO baza kod Konstance crvena linija za Kremlj?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ruska invazija na Ukrajinu je presudno doprinela da Švedska i Finska odluče da uđu u NATO i pojačaju Severnoatlantsku alijansu na njenom severoistočnom krilu.

Nije isključeno da pored NATO-a proširi svoje granice zahvaljujući ruskoj pretnji i Evropska unija. Norveška sve ozbiljnije razmišlja da se priključi EU, ne zbog ruske agresije na Ukrajinu, koliko zbog geostrateških ambicija Moskve na Severnom polu. 

Klimatske promene su prekomponovale planetarnu agendu. Do pre par godina se govorilo da su 19. i 20. vek bili stoleća Atlantika a da će novi milenijum početi sa vekom Pacifika, kao ključnog okeana za planetarni raspored snaga i mesto obračuna velikih sila.

Jedan od motiva zašto je Kina stala uz Rusiju u agresiji na Ukrajinu jeste upravo saterivanje Moskve u vazalski odnos i samim tim davanje velikih koncesija Pekingu u Severnom ledenom okeanu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXXI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se istorijom odnosa između američkih predsednika i ruskih careva, komunističkih generalnih sekretara i "izbornih" autokrata.

Gotovo dvovekovna istorija odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Rusije protkana je mnogo više razumevanjem, solidarnošću i simpatijama nego neprijateljstvima i animozitetom. Relacije između američkih predsednika Baraka Obame i Džoa Bajdena na jednoj strani i nekrunisanog cara Ruske Federacije Vladimira Putina na drugoj predstavljaju izuzetak a ne pravilo u relacijama između Vašingtona i Moskve.

Čak i kada su bili otvoreni neprijatelji, tokom Hladnog rata, komunikacija između dve obale Pacifika bila je vrlo živahna i frekventna. Iz tog perioda datira pravilo, i danas na snazi, da CIA održava direktan kontakt sa Kremljom. Nije slučajno da su šefovi u Lengliju prvi sagovornici Moskve na američkoj strani a ne diplomatski kanali.

Vašington i Moskva/Sankt Peterburg su, ne računajući drugu polovinu XX veka, uglavnom delili zajedničke neprijatelje što je presudno uticalo na prijateljske veze: prvo su to bili Britanci, zatim Japanci i Nemci, a u budućnosti bi zajednički rival i tačka spajanja mogla da bude Kina.

Rusi i Amerikanci su prvi put došli u kontakt sredinom 19. veka na pacifičkoj obali američkog kontinenta. Relacije između evroazijskog carstva i imperije u rađanju bile su od starta veoma pozitivne i plodonosne.

Sjedinjene Američke Države pomogle su Rusiji da se ekonomski oporavi i stane na noge posle poraza u Krimskom ratu od savezničke armije Velike Britanije, Francuske, Osmanlijske imperije i Kraljevine Sardinije. Rusija je uzvratila slanjem svoje flote u američke luke kao pomoć "unionistima" protiv "konfederalista" u Američkom građanskom ratu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Odluke pravosudnih organa u Parizu i Bukureštu izazvale su lavinu reakcija, uslovno rečeno, suverenističke internacionale koja ide od Donalda Trampa i Ilona Maska, preko Gerta Vildersa u Holandiji i Matea Salvinija u Italiji, do mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Indikativno je da su perjanice suverenističkih i ekstremno desničarskih ideja, kao po diktatu, spojili dva potpuno nepovezana slučaja, Le Penove i Đeorđeskua, da bi napali liberalne demokratije i optužili ih za zloupotrebu pravosuđa s ciljem gušenja prava građana da biraju svoje predstavnike.

Niko od prethodno navedenih vodećih figura u SAD, Evropi i Rusiji, ne samo da nije osudio hapšenje gradonačelnika Istanbula i predsedničkog kandidata Ekrema Imamoglua, nego ga nisu ni pomenuli. Nije uputno stajati na žulj turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Turska i Srbija i njihovi lideri, zajedno sa pratećim klijentelama i propagandnim timovima, naravno uz dužne proporcije, veoma su slične, od načina razmišljanja, odnosa prema vlasti, medijima, civilnom društvu, studentima i pogotovo u permanentnoj proizvodnji neprijatelja, unutrašnjih i spoljnih.

Omiljeni Erdoganov sport je lov na izdajnike među Turcima, evropeiste, pripadnike LGBT zajednice, novinare koji se usuđuju da rade svoj posao, pripadnike civilnog društva i proevropske političke lidere Kurda. U jednoj rečenici: poput vlasti u Beogradu koja predstavlja "obojene revolucije" kao nešto krajnje negativno, mračno i vredno prezira, tako i Erdogan svako dovođenje u pitanje njegove doživotne vlasti predstavlja kao izdaju Turske i terorizam.

Nema sumnje da vlast u Beogradu veoma zavidi Erdoganu što je njemu dozvoljeno sve ono što je njima i njihovim političkim očevima, Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju, bilo zabranjeno ili onemogućeno.

Gledajte i čitajte Georeport na Velikim pričama

#georeport #velikeprice #turkey #serbia

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U centru pažnje ove epizode je Sirija, odnosno sudbina kreature britanskog diplomate Marka Sajksa i njegovog francuskog kolege Fransoa Pikoa u jeku Prvog svetskog rata. Sudbinu Sirije, od njenog rađanja, odlučuju stranci i velike sile. Neće biti mnogo drugačije ni ovog puta.

Pad poluvekovne diktature familije Asad nije otvorio vrata za transformaciju Sirije u demokratsku ili slobodnu državu, naprotiv – izgubila je jednu od retkih pozitivnih stvari koju je imala: sekularnost. Maksima oca moderne italijanske književnosti Alesandra Manconija „nije sve što dođe posle progres“ posle Irana, Iraka, Libije, Egipta, pronalazi još jednu potvrdu u Siriji.

Bliskoistočna zemlja je ne samo mozaik različitih etničkih i verskih grupa već je i konglomerat armija, milicija, gerilaca, terorista, džihadista. Na jednoj strani imamo sunite koji se dele na Arape, Kurde i Turke, zatim alavite, šiite, hrišćane, Druze. Suniti (Arapi, Kurdi, Turci) najbrojniji su u Siriji, čine više od 70 odsto stanovništva, slede šiiti/alaviti sa manje od 15 odsto (velika većina su alaviti), hrišćana ima oko deset odsto i Druza oko tri, plus Asirci, Jermeni i druge manjine.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ruski propagandisti definišu vesti i analize o pripremama za napad Rusije na članice NATO-a kao "evropsko bulažnjenje ili delirijum", baš kao što su govorili o planovima Moskve da napadne Kijev, pre početka agresije na Ukrajinu.

Za ruski režim biti neutralan u Evropi znači samo dve stvari: ne biti član NATO-a i prihvatiti dobrovoljno ili pod prinudom ruski uticaj i ulazak u rusku sferu interesa. Konkretno, Rusija ima planove da osvoji pribaltičke republike i Moldaviju, ali bi se u drugim zemljama, poput Rumunije, zadovoljili marionetskim vladama sa predsednikom poput Kalina Đeorđeskua na čelu. Ne treba potceniti ni dubinski ruski uticaj u Bugarskoj.

Rusija igra na kartu straha u Evropi i zato širi defetizam i apokaliptične teorije jer su Evropljani, imajući u vidu prosečnu starost i blagostanje u kome žive decenijama, lako ucenjivi, plašljivi i sa političkim liderima spremnim da na tom sentimentu grade podršku i popločavaju put ka vlasti. Po pravilu je reč o ekstremno desničarskim ili radikalno levičarskim partijama. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

San o Nemačkoj kao „Velikoj Švajcarskoj” bio je ozbiljno uzdrman ruskom invazijom na Ukrajinu a definitivno je pokopan povratkom Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu. Izjave budućeg kancelara Merca da svet neće čekati Nemačku, da je neophodna emancipacija od Amerike, kao i reforme unutar EU s ciljem dubljih integracija – ako ne svih članica, onda onih koje kolokvijalno naziva „dobrovoljcima” – indikator su da su u Nemačkoj spremni da rade sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom na izgradnji evropske suverenosti i geostrateške autonomije. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi bavimo se položajem Srbije i našeg regiona u sve evidentnijoj pripremi nove podele sveta i distribucije moći u našem regionu, na kontinentu i na planeti.

Srbija je od obnove državnosti pre dva veka u problemu jer se doživljava kao produžena ruka Rusije zbog čega su zapadne sile igrale na kartu drugih naroda na Balkanu: ne zato što su nešto imale protiv Srba već protiv Rusa. I pored te proste jednačine, koja je na snazi 200 godina, vrlo mali broj srpskih lidera je prilagođavao politiku toj činjenici i razmišljao glavom a ne stomakom. Zato se Srbija često nalazila na pogrešnoj strani istorije ili primorana da plaća previsoku cenu svoje "ispravnosti".

Pokušaj predsednika Vučića da imitira Tita držeći, prividno, Srbiju podjednako blizu ili distanciranu od svih ključnih aktera na geopolitičkoj sceni ima smisla za njegovu političku karijeru i opstanak na vlasti, ali je na srednji i dugi rok pogubno po Srbiju. Ne samo zato što Vučić nije Tito a Srbija bivša Jugoslavija već zato što je svet bitno drugačiji od onoga u drugoj polovini 20. veka. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pre četvrt veka, u godini velikog Jubileja, papa Jovan Pavle II je uvodio, gotovo trijumfalno, Katoličku crkvu u 21. vek i treći milenijum. Optimizam i vera u bolje sutra pulsirali su dobrim delom sveta, ne samo katoličkim. Danas, na početku godine malog Jubileja, sve češće i jače se čuju trube apokalipse. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Od Drugog svetskog rata do danas američki interesi bili su uvijeni u oblande međunarodnih pod izgovorom da je globalna supremacija jedina alternativa za američki izolacionizam. Drugi mandat Donalda Trampa u Beloj kući predstavlja raskid sa tom tendencijom i povratak nacionalističkoj interpretaciji američkih interesa. 

Velika je razlika između Trampa od pre osam godina i današnjeg. Istina je da je Donald iz 2016. godine bio mlađi, energičniji, britkiji, ali sada tačno zna šta želi i u novoj administraciji ima tek par važnih figura koje nisu totalno odane Trampu, za razliku od prvog mandata kada je morao da se suočava sa Matisom, Boltonom, Tilersonom, Pompeom…

Na startu prvog mandata Tramp je bio u defanzivi i u Vašingtonu se osećao kao „uljez” primoran da pravi kompromise sa protivnicima jer nije imao ni izbliza dovoljno veliki broj ljudi, njemu odanih, s kojima bi mogao da se obračuna sa birokratsko-tehnokratskim aparatom.

Danas je Tramp popularniji nego ikada i oseća se autorizovanim od američkih građana da realizuje dve misije: unutrašnju i spoljnu. Prva je obračun sa federalnim birokratskim aparatom i agencijama, a druga je učvršćivanje pozicije SAD kao prve planetarne sile, bez ambicije da upravlja celim svetom ali čvrsto rešene da brani nacionalne interese, gde treba, kad treba i protiv koga treba.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U poslednjih par godina turski predsednik je izrastao u velikog stratega na geopolitičkoj sceni. Ta transformacija je koincidirala sa, metaforički rečeno, Erdoganovim "zaljubljivanjem" u Jerusalim, odnosno ulaskom u borbu za prvog zaštitnika Palestinaca i Svetog grada.

Da se razumemo, Erdogan nije izmislio ništa novo, niti je on motor imperijalnih ambicija Turske. Njegova bravura se ogleda, pre svega, u činjenici da je prepoznao koincidenciju povoljnog geopolitičkog momenta i jačanje identitetskog (nacionalnog i verskog) faktora u turskom korpusu, kao i činjenicu da većina Turaka nije više zagledana u Evropu i nema kompleks koji su nosili kao teret nakon gubitka imperije i poraza u Prvom svetskom ratu.

Turgut Ozal, preteča Erdogana, početkom osamdesetih godina prošlog veka imao je nameru da lansira sinergijsku politiku panislamizma i panturkizma, pokazujući javno svoju religioznost i pevajući o Turskoj od Kine do Bosne. Otrovali su ga jer je bio kao petao iz Andrićeve priče, požurio je jednu deceniju, a Erdogan je stigao na vreme, taman kad treba.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Na našim pobedničkim postoljima najboljih, najgorih, najkontroverznijih i najprecenjenijih američkih predsednika nema ni Trampa ni Klivlenda, mada su i jedan i drugi među deset najgorih u gotovo dvoipovekovnoj istoriji. Nije isključeno da se na kraju drugog mandata Tramp ugura među tri najgora američka predsednika.

Parametri na kojima smo zasnovali naša postolja američkih predsednika baziraju se, pre svega, na posledicama koje su proizveli prethodni stanovnici Bele kuće na Sjedinjene Američke Države i na celu planetu.

Dakle, prema našem mišljenju, koje vredi koliko i svako drugo, najbolji američki predsednik je Teodor Ruzvelt, najgori Herbert Huver, najkontroverzniji Endrju Džekson a najprecenjeniji Džon F. Kenedi. 

Odgledajte specijalno izdanje podkasta “Georeport Željka Pantelića” a u narednim danima čitajte feljton na portalu Velike priče.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Budući da mu novi Ustav omogućava da vlada do 2036. godine, Putin može da pretekne Staljina (vladao 29 godina), Mihaila I (32 godine) i Katarinu Veliku (34 godine provela na vlasti). Iz ove perspektive Petar Veliki (42 godina na tronu), Ivan Veliki (43 godine) i Ivan Grozni (50 godina) izgledaju nedostižni.

Politika Kremlja i potezi Rusije u poslednje dve i po decenije ne bi bili bitno različiti da je kojim slučajem pre 25 godina, poslednjeg dana 1999. godine, Boris Jeljcin izabrao nekog drugog kandidata za svog naslednika. U očima dobrog dela Rusa Putin je obrazovan i razuman vođa čiji je cilj da odbrani ruski suverenitet od Zapada koji je ponizio Rusiju i nastavio bi da je ponižava da nije on došao na vlast.

Tajna političkog uspeha Putina je što savršeno otelotvoruje razmišljanje današnjeg prosečnog Rusa, ideološki raspolućenog između obožavanja i poštovanja carske istorije i komunističke prošlosti, idealizacije imperatora i Staljina, nacionalističkog i internacionalističkog, sve izraženije frustracije i animoziteta prema Evropi. Takođe, Putin maestralno igra na kartu ukorenjenog straha Rusa od nereda i bezvlašća, prikazujući sebe kao jedinu branu od haosa i raspada.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rodonačelnik Narodne Republike Mao Cedung tvorac je čuvene rečenice "Veliki je haos pod nebeskim svodom, znači prilike su odlične". Maova opaska iz šezdesetih godina prošlog veka odnosila se na Kinu budući da je spremao tzv. Kulturnu revoluciju, ali se danas odlično venčava sa planetarnom pozornicom. Broj lidera koji u haosu i neredu vide priliku za sebe i imperijalne ili nacionalne ciljeve poprilično se povećao.

Velika strategija nereda koju zagovaraju ili maksimalno koriste autokratski lideri jeste da se napravi novi multilateralni poredak sa jasno preciziranim sferama interesa. Haos i nered su politički koncept u kome se Si Đinping, Putin, Erdogan ali i Netanjahu i Tramp najbolje snalaze. Slikovito bi se moglo reći da su oni u svom elementu kada naviguju nacionalnim brodovima kroz oluje na otvorenom moru. Gde god vide nered ili haos pokušavaju da se ubace i izvuku maksimalnu korist za sebe i svoju politiku.

Globalizacija je mrtva, planeta se uveliko deli na sfere interesa. Budući da je proces u toku, još uvek nisu uspostavljene čvrste i jasne granice i moguće je i dalje preskakati iz jednog u drugi blok ili igrati na više stolova. Međutim, kako vreme bude prolazilo, podela će biti sve jasnija i biće nemoguće preskočiti iz jednog u drugi bez velikih posledica ili tektonskih poremećaja.

Donaldu Trampu će vrlo brzo objasniti u Vašingtonu, ne samo u Kongresu već i u Stejt departmentu, Pentagonu, ministarstvu ekonomije, da nije mudro ni svrsishodno nametati carine EU, odnosno Nemačkoj, Francuskoj i Italiji koje imaju ubedljivo najveći suficit u trgovini sa SAD, jer ne možeš da vodiš pregovore sa Rusijom i da pokazuješ mišiće Kini a da istovremeno "maltretiraš" svoje saveznike koji će ti biti potrebni da bi rešio pitanje Ukrajine i pobedio Kinu u trgovinskom ratu, pre nego što on preraste u pravi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U prethodnih 125 godina samo četiri izborne trke za Belu kuću zaslužuju pridev istorijske: dolazak na vlast Teodora Ruzvelta – istina usled ubistva predsednika Vilijama Makinlija – Vudroa Vilsona, Frenklina Ruzvelta i Ronalda Regana. Teodor Ruzvelt je razbio monopole, posebno Džona Rokfelera, a bio je mnogo veći i opasniji nego što je danas Ilona Maska. Vudro Vilson je uveo SAD u Prvi svetski rat i dobio ga. Frenklin Ruzvelt je otac "Nju dila" i pobednik Drugog svetskog rata, Ronald Regan je lansirao Ameriku u tehnološku revoluciju i pobedu u Hladnom ratu.

Zvuči kao neumesna šala stavljanje Trampa u prethodno pomenuto društvo. Njujorški tajkun nema štof svojih prethodnika da uđe u istoriju na glavna vrata, ali jeste činjenica da živimo u prelomnim vremenima, kako na unutrašnjem planu za Ameriku, tako i na spoljnopolitičkom sa tri ratna teatra: rusko-ukrajinski, Bliski istok i Tajvan.

Trampov izbor može da uđe u istoriju i kao primer prvog političkog duopola u Beloj kući, odnosno presedana da SAD imaju dva predsednika, formalnog Trampa i neformalnog Ilona Maska. Bilo je u istoriji relativno dosta izuzetno uticajnih savetnika ili saradnika američkih predsednika, ali nijedan nije dostigao nivo Maskovog uticaja.

Moglo bi se reći da je Ilon nešto između Mazarena, moderne Jovanke Orleanke i Raspućina: sveštenik, misionar i anarholiberal. Zvuči nespojivo i kontradiktorno, ali ne treba smetnuti s uma da Mask, po sopstvenom priznaju, ima bipolarni poremećaj ličnosti, plus Aspergerov sindrom i konzumira droge.

Postavlja se pitanje: mogu li dvojica alfa mužjaka, Napoleona, Cezara, Kaligula ili Saurona da vode zajedno državu a da, pre ili kasnije, ne uđu u otvoren i bespoštedni sukob? Istorija nas uči da nije moguće i da je konflikt, više ili manje nasilan, neizbežan.

Prva i najvažnija karakteristika neophodna da bi se ušlo u magični krug Donalda Trampa jeste vernost, a Ilon Mask nije nikome bio veran, čak ni samom sebi, ni u privatnom životu, ni u biznisu, a ni u politici. Koliko je Mask neveran, toliko je Tramp nepredvidiv i obratno.

Dakle, pitanje nije da li će doći do sukoba Tramp–Mask, već kada će se to dogoditi. U međuvremenu će se iskristalisati i odgovor na pitanje da li će i koliko dugo će moći Tramp i Mask da vode zajedno Ameriku, kao formalni i neformalni predsednik SAD. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Odgovorićemo na pitanje da li se sprema novi voz za članstvo u EU, zašto u Briselu imaju maglovite i nedorečene pozicije i pored toga što je tzv. zamor od proširenja prošao, ali još uvek nema elana za novo.

Daćemo i odgovore gde se nalaze na evropskom putu Srbija, Crna Gora, Albanija, ali i Moldavija i Gruzija, odnosno ko ide u EU a ko bi u ruski i kineski svet.

- Zašto Srbija nikada ne propusti priliku da propusti priliku, pogotovo evropsku?

- Zašto Vučićevom režimu i DPS-u ne odgovara da Crna Gora brzo uđe u EU?

- Da li će Albanija preteći Srbiju u procesu evropskih integracija?

- Da li politička kriza i prevremeni izbori u Nemačkoj mogu da utiču na region?

- Koga će Kalas izabrati za specijalnog izaslanika u dijalogu Beograda i Prištine?

- Zašto u Moldaviji u dvoboju EU i Rusije pobeđuje Rumunija?

- Da li Rumuni igraju pametnije od Srba u realizaciji nacionalnih ciljeva?

- Zašto EU tretira na različit način Moldaviu i Gruziju?

- Da li Gruzija postaje kavkaska Srbija?  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kako se vratio Tramp? Šta je dovelo do njegove ubedljive pobede? Gde su sve grešile demokrate i kako je ta velika stranka izgubila dušu?

Da li je ovo bio veliki odgovor belog muškarca i kako je Donald Tramp uspeo da uđe u biračko telo koje ga dosad nije volelo?

Koliku su ulogu odigrali Taker Karlson, Džo Rogan, Hulk Hogan ili Megin Keli? Zašto treba da strahujemo do Ilona Maska?

Kako će “trampizam” promeniti svet u naredne četiri godine?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Željko Pantelić je u svom Georeportu ponovo imao istog gosta: nakon prošlogodišnjeg specijala o Izraelu i Palestini, Veljko Lalić, glavni urednik Velikih priča (& Nedeljnika) ukrstio je argumente sa domaćinom najboljeg geopolitičkog podkasta u regionu (& Italiji).

U ovoj specijalnoj epizodi Lalić i Pantelić pričali su o Donaldu Trampu, Kamali Haris, ali i o američkim medijima, unutrašnjoj i spoljnoj politici i time kako će se 5. novembar odraziti na svet, pa tako i na naš region.

Željko i Veljko nisu se složili baš u svemu, pa ni u tome da li će predstojeći izbori doneti tektonske promene.

O svemu što smo videli u kampanji, o demokratama i republikancima, o woke kulturi, o tome zašto Volstrit nije zabrinut...

Gledajte i slušajte razgovor dvojice urednika na Velikim pričama, našem YouTube kanalu i svim podkast platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Takođe, fokusiraćemo se na adute i „Ahilove pete” kandidata u trci za Belu kuću, potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Pokušaćemo da damo par odgovora o realnom uticaju medija na ishod izbora kao vouk pokreta i zašto SAD moraju da nastave da „uvoze” ljude, pogotovo mlade i žene u fertilnom dobu života.

U poređenju sa svim ostalim rivalima, pre svih Kinom i Rusijom, Amerika je vitalnija i dinamičnija. Osim što ima geografsku prednost da se ne nalazi na evroazijskom prostoru, niko ni izbliza ne može da kontroliše mora i okeane kao SAD.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Erdogan je promenio krilaticu „turski svet“ u mnogo privlačniju i efektniju „geografija srca“ priznajući da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina živeli zajedno, ali da „geografija srca“ ne poznaje te granice i da ona ide dalje povezujući ih ponovo.

U svim svojim važnim, geopolitičkim, govorima Erdogan ne zaboravlja nikada da pomene Balkan, kao deo nekadašnje osmanlijske imperije, to jest „geografije srca“. Sultan našeg doba potvrđuje da je njegov idol Abdulhamid II, najreakcionarniji vladar u Evropi XIX veka zajedno sa ruskim carem Aleksandrom III, inače omiljenom istorijskom ličnošću ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna istorijska koincidencija koja ne obećava ništa dobro našem regionu. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Godinu dana od početka rata na Bliskom istoku svima je jasno da neće biti pobednika, ali i da će porazi aktera biti različiti i sa iznivelisanim posledicama. Najveći gubitnici su Palestinci i Iran, ali na dugi rok bi u tu grupu mogao da uđe i demokratski i, uslovno rečeno, proevropski Izrael. Demografski trendovi ne idu na ruku sekularnog, liberalnog, prozapadnog Izraela. U krugu od nekoliko decenija i par generacija, ako se nešto ne promeni drastično, ultraortodoksni i ultradesničarski Jevreji će postati prosta a zatim i apsolutna većina u Izraelu sa svim posledicama za tu državu i čitav region.

Pre 7. oktobra prošle godine terorističke i paramilitarne snage koje je povezao ili formirao bivši komandant pasdarana Kasem Sulejmani kontrolisale su Liban, Gazu, Jemen, Siriju i Irak i bile su omča o vratu Izraela i Saudijske Arabije. Danas su Hamas i Hezbolah obezglavljeni, Siriji je se serijom ciljanih atentata u Damasku stavljeno do znanja gde joj je mesto, Huti su pretrpeli velike gubitke u Jemenu i njihova dominantna pozicija je ugrožena a Irak je bure baruta. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Odgovorićemo i na pitanje zašto se Srbija naoružava i da li je zaista ugrožena kako to zvaničnici iz Beograda ponavljaju s vremena na vreme. Pokušaćemo da otkrijemo motive zbog kojih predsednik Vučić ne veruje u članstvo Srbije u EU kao i zbog čega kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je na „pravoj strani“ istorije.

Serija poteza srpskih vlasti u poslednje vreme na međunarodnoj pozornici ukazuje na prozapadnu inklinaciju režima u Beogradu. Tu se pre svega misli na kupovinu francuskih „rafala“, glasanje u UN u korist Ukrajine, veliku vojnu, humanitarnu, energetsku i ekonomsku pomoć Kijevu (90 odsto pomoći koja stiže u Ukrajinu iz našeg regiona dolazi iz Srbije), kao i na odluku Beograda da eksploataciju litijuma veže za ključne evropske zemlje, ne samo Nemačku. Ruku na srce, u zapadnim prestonicama ima onih koji te poteze vide više kao Vučićevu taktiku za održavanje vlasti a manje kao strategiju usidravanja Srbije na Zapadu ili približavanja članstvu u EU.

Zapad neće rušiti Vučića jer su uvereni da bi mogao da dođe neko gori. Srbiji ne nedostaje stranaka, lidera i medija da bi smenili Vučića, Srbiji nedostaju, što bi rekao Leo Longanezi, slobodni ljudi, a oni se ne konvertuju u izbornim kampanjama sa nastupima na televizijama, mitinzima ili tekstovima u novinama, oni se odgajaju, neguju, obrazuju.

Leonardo da Vinči je još pre pola milenijuma zapazio da postoje tri tipa ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im drugi pokažu gde da gledaju i oni koji uopšte ne vide. Svi autoritarni vladari zaziru od ljudi koji vide, preferiraju one koji vide samo ono što im se pokaže, a najviše vole one koji ne vide.

Broj ljudi „koji vide“ u Srbiji se sveo na jednocifren procenat, oni koji vide kad im se pokaže gde da gledaju su pod stalnom unakrsnom vatrom propagandne režimske mašinerije, a oni koji ne vide su sve brojniji i zato je i ovo malo demokratije i slobode što je ostalo u opasnosti.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.

Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.

Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.

U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ratna dejstva idu u dva pravca. S jedne strane se teži kao zauzimanju što boljih pozicija pred početak pregovora, a s druge, pogotovo ruske, igra se na kartu iscrpljivanja na srednji i dugi rok. Intenziviranje bombardovanja i uništavanja energetske i strateške infrastrukture Ukrajine deo je plana Kremlja da učini nepodnošljivom sledeću zimu za Ukrajince, bez struje i bez grejanja. Predstavljanje i najava upotrebe novih balističkih raketa “made in Ukraine” je pokušaj Kijeva da uspostavi ravnotežu straha i neku vrstu instrumenta odvraćanja prema Rusiji.

Koordinisani i masovni vazdušni napad na energetski sistem Ukrajine i bombardovanje Kijeva nisu impresionirali ruske jastrebove koji su od Putina očekivali snažniju i medijski efektniju odmazdu za upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju. U Kremlju su se zadovoljili, trenutno, demonstriranjem moći da mogu i dalje da pogode svaki deo Ukrajine, kao i napredovanjem u Donbasu.

Vlada u Kijevu, osim što je razvila nove balističke rakete, pokušava da izlobira u Vašingtonu dozvolu da može da upotrebi moćne ATACMS na teritoriji Rusije što bi moglo da utiče da na dalji tok rata i eventualno sedanje za pregovarački sto.

Indikativno je da je Kina mnogo direktnije i oštrije kritikovala ulazak ukrajinski trupa u oblast Kurska i posebno pomoć i podršku Zapada za taj korak Kijeva, nego što se ikada izjasnila o ruskoj agresiji na Ukrajinu.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.

Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom.

Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.

Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ništa na Bliskom istoku ne treba uzimati zdravo za gotovo a još manje verovati da su odnosi "zakucani" u vremenu i prostoru. Posle Drugog svetskog rata dugo vremena je Egipat Gamala Abdel Nasera bio zemlja koja je nosila oreol najvećeg protivnika Zapada u muslimanskom i arapskom svetu. Iran i Saudijska Arabija bili su saveznici SAD, Palestinci su imali laičko rukovodstvo, dok je Egipat bio saveznik SSSR-a a Naser, posle pobede nad Velikom Britanijom, Francuskom i Izraelom 1956. godine u sukobu oko Sueckog kanala, najpopularniji lider među Arapima.

Saudijska kraljevska familija, kao čuvar svetih mesta islama, nije mogla da bude saveznik imperije u kojoj se negiralo postojanje Boga ali i njeno božansko pravo da vlada većim delom Arabijskog poluostrva.

Sovjetski Savez, odnosno Rusija, 1948. godine je mnogo više pomogla formiranju nove izraelske države nego Sjedinjene Američke Države, dok je Velika Britanija potajno pomagala i navijala za Palestince. Međutim, samo osam godina kasnije, tokom Suecke krize, Moskva je stala uz Egipat zapretivši svojim nuklearnim arsenalom Francuskoj i Velikoj Britaniji uz prećutno odobravanje Amerikanaca koji su želeli da stave tačku na kolonijalnu prošlost Pariza i Londona.

Poraz Egipta u Šestodnevnom ratu 1967. godine i Islamska revolucija u Iranu 1979. godine, promenili su karte na Bliskom istoku. Egipat se udaljio od sovjetskog bloka i približio se Vašingtonu, Iran je postao najveći neprijatelj SAD u regionu, a u Saudijskoj Arabiji su na šiitsku revoluciju u Iranu odgovorili još rigidnijim vehabizmom i finansiranjem medresa na kojima se propagirao srednjovekovni pustinjski islam. Nije slučajno da je Rijad rado i bogato finansirao mudžahedine u Avganistanu a da je teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. godine bio u režiji državljana Saudijske Arabije.

U novoj blokovskoj podeli sveta u povoju već se jasno vide obrisi dvaju dominantnih blokova. Na tabli je ostalo još samo par, uslovno rečeno, važnih "swing state". Saudijska Arabija je jedna od njih. SAD i EU ne bi trebalo da je izgube zbog radikalnih ambijentalista, tražitelja pravde za Džamala Kašogija i onih koji veruju da su demokratija i ljudska prava i slobode neophodni recept za svaku zemlju. Vratila se u modu Ruzveltova opaska stara devedeset godina o postojanju značajne razlike između "našeg kopileta" i "njihovog kopileta" ili samo "kopileta".

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neuspeli atentat na Trampa neće promeniti istoriju Amerike i sveta. Tramp nije uzrok već posledica stanja u američkom društvu. On je samo doprineo da se proces ubrza i da se dve Amerike brže i dublje profiliraju. Američka istorija nas uči da atentatori vrlo brzo izlaze sa glavne scene, većina dva metra pod zemljom a poneko u psihijatrijskim klinikama zatvorenog tipa. Takođe, ako još uvek raspravljamo o motivima pokušaja ubistva Frenklina Ruzvelta 1933. godine i likvidacije Džona F. Kenedija 30 godina kasnije, lako je pretpostaviti da će oko Batlera ostati veo misterije koji će proizvoditi u industrijskim količinama teorije zavera.

Polarizacija biračkog tela u Americi dostigla je takve razmere da atentat na Trampa nije drastično promenio odnos snaga i povećao je minimalno Trampovu prednost u odnosu na Bajdena. Ipak, budući da se partija igra u sedam država (Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Arizona, Nevada, Severna Karolina i Džordžija) gde će o pobedniku odlučivati par desetina hiljada ili čak nekoliko hiljada glasova, Trampu je dovoljno da atentat promeni stav republikanaca koji su nameravali da ne izađu na izbore jer ih ne predstavlja a za demokrate ne mogu da glasaju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri.

Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje.

Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod.

Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

I bez rezultata istraživanja javnog mnjenja golim okom je vidljiva velika mobilizacija glasača. Međutim, velika izlaznost ne znači i promenu odnosa snaga u političkoj areni u odnosu na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna. Naprotiv, nije registrovana velika fluktuacija birača između različitih političkih ponuda.

Koalicija oko Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen data je na 36 odsto podrške u prvom krugu izbora, Novi narodni front (Nepokorena Francuska, socijalisti, komunisti i zeleni) nalazi se blizu 30 odsto, dok je Makronov savez malo iznad 20 odsto glasova. Ako bi prebrojavanje glasova potvrdilo rezultate izbornih anketa, u Narodnoj skupštini ne bismo imali nijednu formaciju sa apsolutnom većinom. 

Normalizacija ili “melonizacija” Nacionalnog okupljanja nije postigla željene rezultate. U samom Parizu ali i u EU širi se strah da bi Francuska sa Žordanom Bardelom u ulozi premijera-marionete u rukama Le Penove bila evropska verzija britanske vlade sa Liz Tras na adresi Downing street 10. Signali sa berzi, iz poslovno-bankarskog ambijenta, uz porast razlike u kamatama na državne obveznice Francuske u odnosu na nemačke već su prerasli u alarm. 

Umerene i upakovane izjave Le Penove i Bardele, uz javno odustajanje od kontroverznih datih obećanja vezanih za NATO i odbrambenu politiku, EU i evro, ekonomsku i penzionu politiku, nisu umirili finansijska tržišta ali su, zasada, sprečili paniku.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Proevropske snage su i dalje većina u EP, ali je srce Evrope pod velikim stresom. Nije samo motor EU, Francuska i Nemačka, u kvaru već i njeno tvrdo jezgro. Ekstremna i tvrda desnica su pobedile ili ostvarile najbolje istorijske rezultate ne samo u Petoj republici i Saveznoj Republici nego i u Italiji, Holandiji, Belgiji kao i u Austriji (nije među osnivačima EU, ali se uvek podrazumeva kao deo tzv. Kerneuropa).

Izuzetak su zemlje koje izlaze na Baltičko more gde se beleži uspon partija levog centra, mada treba reći da su španski socijalisti Pedra Sančeza, italijanske demokrate Eli Šlajn i pre svega francuski socijalisti Rafaela Gliksmana ostvarili zapažene rezultate. Španska i italijanska levica su pokazale veliku otpornost a posle deset sušnih godina francuska levica je ponovo ozbiljna politička snaga.

Generalno gledano pobednici na tek održanim izborima za Evropski parlament su tri žene i jedan muškarac: Ursula fon der Lajen, Đorđa Meloni, Marin Le Pen i Donald Tusk. Najveći gubitnici su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i zeleni koji nisu iskoristili prethodnih pet godina da naprave novi kvalitativan skok, naprotiv, čini se da su izgubili zlatnu priliku koju su imali.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kao i svako “prijateljstvo” među državama, i ovo se više bazira na postojanju zajedničkih neprijatelja i delimičnom poklapanju geopolitičkih interesa a manje na iskrenim osećanjima, ako o njima uopšte možemo govoriti u međunarodnim odnosima.

Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili srednjovekovnim rečnikom iskazano vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu, u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Najveći problem Amerike je sama Amerika. Nalazi se u tranzicionoj fazi u kojoj mora da odluči kojim putem će krenuti. Globalizacija je doživela krah. To ne znači automatski da ćemo ući u vrtoglavi proces deglobalizacije koju mnogi nazivaju balkanizacijom, ali primorava SAD da kreiraju novu geostrategiju.

Kada je pao Berlinski zid, umesto da se zadovolje pobedom, Amerikanci su pomislili da je moguće kreirati ceo svet po svojoj slici i prilici kroz globalizaciju i širenje kapitalizma, liberalizma i demokratije. Učinili su klasičnu grešku imperijalnih sila: napravili su duži korak nego što su mogli i nego što je trebalo, umišljajući da mogu da upravljaju celim svetom. Nisu imali dalekovidost svojih predaka da se pobrinu da SSSR preživi, kao što su to uradili sa Meksikom vek i po ranije.

Vašington je opijen uspehom u Evropi i u par azijskih zemalja, pre svega u Japanu, Južnoj Koreji i Tajvanu, pomislio da je ideja individualizma, kapitalizma i demokratije toliko superiorna da će se i ostatak sveta preobratiti, pristajući da se odrekne kolektivnog, nacionalnog, identitetskog u korist individualizma, liberalizma i ekonomskog načina razmišljanja.

Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim striming platformama #georeport #velikeprice #zeljkopantelic

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Vlada Andreja Plenkovića ako bude reagovala instinktivno, kratkovido i pre svega nacionalistički na Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Skupštini Crne Gore dovešće u pitanje ubrzanje evropskih integracija Podgorice. Paradoksalno, Zagreb bi na taj način uradio upravo ono što odgovora zvaničnom Beogradu i političkim snagama u Crnoj Gori koje bi da uspore ili čak zaustave put Podgorice ka Briselu.

Ipak, prema našim informacijama, Zagreb neće preduzeti oštre mere u bliskoj budućnosti, ali će iskoristiti prvu povoljnu priliku da Podgorica plati na ćupriji ono što nije na mostu.

Veliko je pitanje kojim će putem krenuti nova vlada Severne Makedonije Hristijana Mickoskog, da li će se opredeliti za evropski put ili će se optirati za trojni savez sa Beogradom i Budimpeštom, odnosno predsednikom Vučićem i premijerom Orbanom, uz namigivanje Pekinga i Moskve.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je mnogo bliži bankrotu svog entiteta nego nezavisnosti. Čini se da što je Republika Srpska dalje od secesije, to je Dodik glasniji u otvorenim ili prikrivenim separatističkim izjavama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kao što se dogodilo puno puta u skorijoj istoriji Srbije, zvanični Beograd ponovo ne propušta priliku da propusti priliku ili još gore da krene suprotnim smerom u odnosu na EU i svoje komšije na Zapadnom Balkanu. U poslednjih šest meseci je došlo do velikih promena u samoj EU i njenom pristupu prema proširenju koje neće biti promenjeno bez obzira na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna.

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne veruje da će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU pre Ukrajine je mnogo više izraz ličnih želja i njegovog okruženja nego što je realna ocena trenutnih okolnosti. EU sada radi ozbiljno na politici proširenja što se najbolje vidi kroz odluke da se počnu pregovori sa Bosnom i Hercegovinom o članstvu u EU i, pre svega, da se put Crne Gore u EU maskimalno ubrza. Plus formiranje Reginalno ekonomkso tržište i rešenost da se na Zapadni Balkan upumpa sveži novac za infrastrukturu i u strateške sektore s ciljem povećavanja bruto društvenog proizvoda i poboljšanja standarda građana.

Takođe, u EU počinje da poprima snagu i ideja da se formira klub od tri zapadnobalkanske države koje su već članice NATO – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija i da se zajedno “guraju” ka vratima EU. Za zvanični Beograd, Crna Gora u EU je noćna mora a ulazak Skoplja i Tirane, zajedno sa Podgoricom, je totalni košmar jer bi pokazali svu promašenost srpske spoljne politike na tzv. četiri stuba i opstruisanja evropskog puta Srbije.

Dok je Crna Gora počela da pravi velike korake ka članstvu u EU, u Srbiji su se ređali, kao na traci, obeshrabrujućih događaja i negativni signali. Počelo se sa Banjskom, nastavilo se sa izborima, problemima u vladavini prava, vulgarnim napadima bivše premijerke Ane Brnabić na Nemačku. Posebno je bila kontraproduktivna  javno izneta spekulacija da je Nemačka pripremala Majdan 2 u Srbiji i da je Beograd tu informaciju dobio od Rusa. Usledila je donkihotovska borba protiv donošenja pravno neobavezujuće rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija, u kojoj se ne pominju ni Srbi, ni Srbija a ni Republika Srpska a kamoli da su Srbi genocidan narod. Agresivan i neadekvatni rečnik srpskih zvaničnika u Njujorku i na drugim adresama su ponovo orjentisali simpatije prema kosovskoj strani, prvenstveno kao reakciju na političku strategiju Srbije a ne zato što smatraju da je kosovska strana u pravu.

U Savetu Evrope se formiralo nekoliko blokova oko člnastva Kosova u toj organizaciji. Velika Britanija predvodi grupu zemalja koje žele da Kosovo bude što pre primljeno u Savet Evrope. Francuska, Nemačka i Italija su formirale grupu koja uslovljava prijem Kosova sa jasnim i nepovratnim potezima ka stvaranju Zajednice srpskih opština. Dakle, nije uslov da Zajednica srpskih opština bude uspostavljena već da budu donete odluke koje će proces stvaranja te Zajednice učiniti ireverzibilnim. Njima su se pridružili i druge zemlje koje su donedavno imale poziciju da treba primiti Kosovo kako bi se poslala poruka Srbiji, sada i one zbog kontraproduktivnih poteza Kurtija na Kosovu i u Severnoj Makedoniji podržavaju poziciju Berlina, Pariza i Rima.

Vremenska koincidencija ubacivanja Ohridskog sporazuma u pregovaračko poglavlje 35 sa Srbijom sa glasanjima o članstvu Kosova u Savetu Evrope naveli su pojedine krugove da dovedu u vezu dva događaja. Međutim, u pitanju su dva odvojena procesa. Ohridski sporazum je trebalo da bude ubačen u 35. poglavlje mnogo ranije, ali je komesar za proširenje Varhelji uspešno opstruisao gotovo devet meseci njegovo ubacivanje. Tek kada je predednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen snažno intervenisala Varhelji je konačno uradio svoj deo posla.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U EU institucijama i državama članicama NATO-a u dobroj meri se slažu da Beograd na kratki rok neće dramatično pogoršati svoju aktuelnu poziciju ako nastavi da igra na četiri stola, ali u krugu od pet do deset godina, Srbija će postati slepo crevo Starog kontinenta, izolovana i zaboravljena, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za građane nekadašnje najveće jugoslovenske republike.

Velika šansa koju bi Srbija trebalo a i morala bi da iskoristi za povratak na evropski kolosek jeste novi Fond za rast Zapadnog Balkana iz koga će moći da se povlače milijarde evra samo ako je spoljna politika usaglašena sa EU. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kao što Slobodan Milošević nije dobro razumeo domet i epohalnost pada Berlinskog zida, tako ni Vučić nije ukapirao razmere i dubinu promena koje su nastale na Starom kontinentu sa ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Srbija je Miloševićevu, upadljivo izraženu, vlastoljubivost i paranoju, platila izolacijom zemlje koja je trajala čitavu poslednju deceniju 20. veka, bombardovanjem i gubitkom Kosova. Vučić još uvek može da se vrati sa pogrešnog puta ili, ako hoćete, da se prebaci na ispravni kolosek.

Ako to ne bude uradio, Srbija će ponovo biti izložena izolaciji, teškim ekonomskim posledicama i odlivu najpametnijih, radno sposobnih i građanki Srbije koje se nalaze u fertilnom dobu, što će dovesti u pitanje i opstanak Srba, kao naroda, na dugi rok u zapadnobalkanskom regionu.

Istini za volju, predsednik Srbije još uvek može da koriguje maršrutu srpskog broda, ali neće to moći da učini ako napravi stratešku grešku u izboru glavnog saveznika i pokrovitelja. Njegova nervoza i nesigurnost su plod utiska gubljenja tla pod nogama jer su svi postulati na kojima je počivala politika zvaničnog Beograda dovedeni u pitanje.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Islamski režim je morao da drži otvorena biračka mesta duže od predviđenog vremana kako bi prebacili 40 odsto izlasnosti. I pored toga nisu uspeli da izbegnu obaranje negativnog rekorda. Razlog slabog odziva birača bio je vrlo jednostavan: Ajatolah Ali Hamnej i njegove mule su odredili da Iranci biraju između lošeg, goreg i zlog. Odnosno između islamskih fanatika, islamskih radikala i islamskih konzervativaca.

Iransko društvo se sve više polarizuje na sledbenike Islamske revolucije i oponente koji bi želeli da Iran bude više Persija a manje Islamska Republika. Takođe, unutar vladajuće elite sprema se velika generacijska smena jer sa životne scene odlaze nosioci spomenice Homeinijeve revolucije iz 1979. godine. Potencijalno veliki problem je što je odlazeća generacija bila mnogo obazrivija, odgovornija i vodila je računa o taktici i strategiji, kao i koštanju povučenih poteza. Dolazeća vladajuća vrhuška odgajena u grudima Iranske revolucionarne garde (pasdarana) mnogo je beskrupuloznija, agresivnija, neodgovornija i ambicioznija.

U poslednje vreme, režim u Teheranu počeo je da miksuje islamski, nacionalni i imperijalni narativ kako bi oduzeo što je moguće veći prostor oponentima vlasti sa jasnim ciljem da ih svede isključivo na zapadno orijentisane ili proamerički nastrojene građane. Sa takvom etiketom u Iranu koji je gotovo pola veka prožet kampanjom protiv Zapada i SAD nemate mnogo šansi da postanete opasnost za vlast, tim pre što na Zapadu niko ne želi ili ne može da pomogne građanima Irana koji bi želeli drugačiju budućnost za svoju zemlju.

Gledajte i slušajte Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama

#iran #podcast #velikeprice #georeport

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Postoje male šanse, matematičari bi rekli teorijske, da ubistvo Navaljnog promeni nešto u ruskoj politici a kamoli da pokrene široke narodne mase i dovede do promena. Par hiljada ljudi okupljenih na sahrani Navaljnog u Moskvi govori da su medijski mrak i strah gotovo podjednako veliki i paralizujući. Smrt Navaljnog bi mogla da uđe u istoriju kao momenat u kojem je Ruska Federacija prešla „Rubikon" od autoritarne u totalitarnu državu.

Put u pakao je često popločan najboljim željama. Osobe koje su u najboljoj veri otvorile pregovore za razmenu Navaljnog za Vadima Krasikova – profesionalnog ubicu ruskih tajnih službi, osuđenog na doživotni zatvor u Nemačkoj zbog likvidacije Zelimhana Hangošvilija, lidera čečenskih separatista sa gruzijskim pasošem – nisu imale dobru procenu.

Rusija pokušava da menja svoje vladare samo kada izgubi ratove ili kada oni pokažu slabosti. U prvom slučaju se događaju revolucije, u drugom dvorske ili zakulisne spletke. Putin još uvek nije izgubio rat, a teško da će pokazati slabost, što je na svojoj koži iskusio i pokojni Prigožin i svi oni koji su podržali prošlogodišnji marš vagnerovaca ka Moskvi.

Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim audio platformama.

#zeljkopantelic #velikeprice #georeport #podcast

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Drugim rečima, poraz Moskve platio bi Putinov režim, budući da je pravilo da se režimi u Rusiji menjaju nakon velikih i bolnih ratnih poraza. Poraz Kijeva bi imao nesagledive posledice ne samo za ukrajinsku državu i Ukrajince, već i za celu Evropu, počev od pribaltičkih republika koje bi se našle prve na udaru oživljenog ruskog imperijalizma.

Nije isključeno ni da bi Moldavija mogla da bude uvučena u novi rat preko Pridnjestrovlja, baš kao što treba biti oprezan i sa relativno velikim brojem „korisnih idiota“ među Srbima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori koji bi mogli da žrtvuju Srbe kao narod i Srbiju kao državu da bi izvršili naređenja iz Kremlja i doprineli ostvarenju ruskih ciljeva u regionu.

Srbija je jedna od kolateralnih šteta ruske invazije na Ukrajinu sa negativnom perspektivom da postane velika žrtva. S jedne strane put Beograda ka članstvu u EU u poslednje dve godine nije blokiran zbog Kosova već zbog odnosa srpskih vlasti prema ruskoj agresiji na Ukrajinu. U EU postoji veoma brojan i tvrd blok država članica koje neće dozvoliti napredak Srbije sve dok ne bude uskladila svoju politiku prema Rusiji sa ostalim evropskim zemljama.

Na drugoj strani, predsednik Aleksandar Vučić, šta god mislili o njemu, nije ruski čovek, ali je dozvolio Kremlju, zbog političkih kalkulacija i utvrđivanja vlasti, da uđe, ili da se učvrsti, u veoma senzibilne strukture bezbednosnog, ekonomskog, energetskog i medijskog sistema u Srbiji. Dok proruska propaganda širi narativ protiv EU i SAD optužujući ih da žele da promene vlast u Beogradu, u suštini najveća opasnost za Vučića dolazi upravo iz Moskve.

Kako reče bivši komesar za proširenje EU Oli Ren pre petnaestak godina upozoravajući tadašnju vlast u Beogradu: u zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi.

Gledajte i slušajte podkast Georeport Željka Pantelića na YouTube, Spotify i svim audio platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Donald Tramp je žedan osvete. Želja da vrati milo za drago svojim političkim protivnicima i onima koje smatra izdajnicima u vlastitim redovima toliko je jaka da deluje kao supersonično pogonsko gorivo, ali istovremeno zamagljuje rasuđivanje republikanskog kandidata za nominaciju na predsedničkim izborima. Trampov delirijum se video i kroz deljenje na društvenim mrežama videa u kojem se tvrdi da je njujorški tajkun izabran od Boga da vodi SAD i da je sa njegovim rođenjem počela božanska misija na planeti.

Propaganda lidera republikanaca i njemu naklonjenih medija i javnih ličnosti, poput Karlsona Takera, bila je toliko uspešna da danas više od 80 odsto Trampovih birača veruje da 6. januara 2021. godine nije bilo nasilja, a čak svaki treći je uveren da je sve organizovao FBI kako bi optužio Trampa za pobunu i onemogućio mu da se bavi politikom.

Pratite Georeport Željka Pantelića na Spotify i svim striming platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Uspon ekstremne desnice u Nemačkoj ima specifičnu težinu. Nije isto kada Marin Le Pen sa Nacionalnim okupljanjem uživa podršku četvrtine Francuza ili kada Đorđa Meloni osvoji vlast u Italiji. Ako je francuski nacionalizam teatralan, italijanski parodičan, španski folklorističan, engleski uštogljen, a ruski, kao i srpski, često precenjen, nemački nacionalizam je toliko metodičan da uključuje alarm za uzbunu.

U Nemačkoj svaki uspon radikalnog nacionalizma budi duhove prošlosti više nego bilo gde, tim pre kada je obojen klasičnim tonovima antisemitizma, ksenofobije, šovinizma, negacionizma, nostalgijom za nacističkim vremenima i krcat rečnikom i idejama sa nacionalsocijalističkom podlogom.

Evropska unija je bez problema preživela dolazak Melonijeve na vlast u Italiji, verovatno će svariti i ulazak Marin Le Pen u Jelisejsku palatu (ako se on dogodi), ali je gotovo sigurno da neće ostati na nogama ako u Berlinu na mesto kancelara dođe lider AfD-a, pa makar to bila i Alis Vajdel, najmanje problematična ličnost među “alternativcima”.

Nakon tri decenije nemačke renesanse, sa veoma malobrojnim zastojima i limitiranim padovima, Berlin mora da pronađe svoju novu ulogu u Evropi i svetu i pre svega mora sebe da rebrendira da bi ponovo bio lokomotiva Starog kontinenta. Bivša kancelarka Angela Merkel uspešno je “mumifikovala” najbolji od mogućih svetova za Nemce u kojem su im Amerikanci garantovali bezbednost, Rusi prodavali energente po jeftinoj ceni, Kina bila prvi trgovinski partner a EU tržište i svojevrsni avatar nemačke političke meke moći.

Tog sveta više nema i potrebno je kreirati novi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U distopijskom romanu nobelovca Sinklera Luisa “It Can’t Happen Here”, objavljenom 1935. godine piše doslovce: “Kada dođe u Ameriku, fašizam će biti zaogrnut u nacionalnu zastavu i sa krstom u ruci”.  Rečenica jednog od najpoznatijih stvaralaca tzv. izgubgljene generacije zvuči proročki jer hirurški precizno oslikava ne samo Ameriku koja je porodila Donalda Tramp, već i gotovo sve evrorpske zemlje u kojima su na površinu isplivale autoproklamovane patriote.  

Hajde da vidimo kako stvari stoje u zemlji u kojoj je fašizam nastao i gde je ponovo glavni argument, baš kao što su to naglasila dvojica italijanskih komičara Luka i Paolo konstatujući da italijanska levica nema drugi argument osim “Meloni fašista”. 

Umberto Eko je u svom eseju “Večni fašizam” detektovao sve atavizme Musolinijeve ideologoije koji su ostali dobro ukorenjeni u delu italijanskog društva.  

Gledajte i slušajte podkast "Georeport" Željka Pantelića na svim audio platformama i YouTube.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U nekadašnjoj najmanjoj jugoslovenskoj republici u jednom delu društva pustila je veoma duboko korenje ideja da treba kreirati novu istoriju i prilagoditi je političkim potrebama Crne Gore kakvu je zamislio bivši režim DPS-a.

Nova istoriografija bazirana je na crnogorstvu kao antitezi srpstva, još iz perioda srednjeg veka, i na kontrapoziciji Crnogoraca i Srba, odnosno da Crna Gora i Crnogorci nemaju većeg neprijatelja od Srbije i Srba, ne u novijoj povesti već odvajkada.

Od crnogorskih prezentera istorije radikalnije su samo njihove srpske kolege koje su jednako jednosmerne u negiranju ili osporavanju Crnogoraca kao zasebne nacije i promovisanju cilja da Crna Gora postane deo njihovog "srpskog sveta".

Inače, ta kovanica "srpski svet" – koju u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj izgovaraju maliciozno na ekavici, kao da "srpski svijet" znači nešto drugo na ijekavici – nije ništa drugo do tragikomično kopiranje tragikomičnog kopiranja.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Katar je klasičan primer diktatorskih režima na planeti koji koriste progres, moderne tehnologije i ogromne svote novca na raspolaganju da bi zaustavili civilizacijski napredak u smeru kreiranja pravnih država koje poštuju ljudska prava i slobode građana. Dobri poznavaoci ga čak apostrofiraju kao "Singapur sa minaretima".

"Njujork tajms" i britanski "Tajms" su u nekoliko navrata iznosili dokaze kako je Katar korumpirao čelnike FIFA da bi dobio organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu i kako finansira terorističke formacije poput Hamasa i one koje deluju u Siriji i Libiji ili organizacije koje šire politički islam kao Muslimanska braća, ne samo u arapskim zemljama već i u Evropi. Katar je, barem prema navodima Jigala Karmona, bivšeg savetnika Jicaka Rabina i pukovnika u penziji izraelske vojne obaveštajne službe, korumpirao čak i izraelskog premijera Netanjahua.

Prema Karmonovom svedočanstvu Netanjahu je dobio iz Dohe barem 65 miliona dolara za finansiranje svoje poslednje dve izborne kampanje.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XXX izdanje Georeporta. U ovoj epizodi ćemo se baviti likom i delom Viktora Orbana, mađarskog premijera koji je ponovo u centru pažnje budući da od njegovog zelenog svetla zavisi da li će Ukrajina i Moldavija početi pregovore o članstvu u EU, da li će Ukrajina dobiti finansijsku pomoć od EU, da li će pregovaračko poglavlje 35 Srbije sa EU ući kao sastavni deo Ohridski sporazum i serija drugih senzibilnih odluka za Uniju. 

Viktor Orban je formalno premijer Mađarske, ali vlada gotovo kao feudalni monarh. Kontroliše sve nevralgične sektore društva koji su u kmetovskom položaju: mediji, policija, službe, vojska, sudstvo, zdravstvo, univerzitet, škole, kulturne ustanove i delovi opozicije. U Mađarskoj nije moguće doneti nijednu odluku bez prethodnog konsultovanja i Orbanovog odobrenja, uključujući i brojne slučajeve kada to ne ulazi u opseg njegovih premijerskih nadležnosti. 

Mađarski premijer je realizovao svoje proročanstvo pre nego što se vratio na vlast 2010. godine: "Moramo da pobedimo samo jednom, posle ćemo samo da potvrđujemo pobedu". Slaba je uteha i za Jožefa Debrecenija, autora Orbanove biografije, što se pokazalo da je bio u pravu upozoravajući svoje zemljake pre 11 godina:"Kada bude imao većinu za donošenje ustavnih zakona, iskoristiće je da od svoje vlasti napravi neosvojivu trvrđavu". 

Sluštajte i gledajte podcast "Georeport" na portalu Velike priče, YouTube, Spotify i svim drugim striming platformama.

0:00 Uvod

3:14 Kako izgleda Orbanov režim?

6:49 Političko preobraćenje Orbana

9:46 Zašto Orban pobeđuje na izborima?

12:48 Novi napad na nezavisne medije

15:00 Decembar Mađarske u EU

17:48 Zloupotreba evropskih pravila

19:24 Orban u izolaciji

20:40 Od najbolje evropske udavače do usamljenosti

23:13 Mađarska, svetionik evropskih suverenista

26:39 Mađarsko predsedavanje EU

27:53 Orban i Višegradska grupa

30:42 Orban i Putin

33:13 Pozajmica Miloševićeve krilatice

34:49 Koreni mađarskog nacionalizma

36:24 Veza između Trijanona i država sa mađarskom manjinom koje ne priznaju Kosovo

40:57 Zaštitnik hrišćanstva sui generis

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Na sreću Napoleonovih poštovalaca, film nije tako dobro napravljen da bi ostao upamćen. Za godinu dana, a pogotovo deset ili 50, malo ko će ga gledati i neće uticati na kreiranje mišljenja budućih generacija o Napoleonu. U našem dobu za kreiranje stava o nekom periodu ili nekoj ličnosti mnogo je efikasnije napraviti dobar i gledljiv film nego napisati deset knjiga ili uraditi seriju naučnih radova ili dokumentaraca.

Ako ikome pristaje Njegoševa "blago onome ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi", onda je to Napoleon Bonaparta. Ko bi mogao da se pohvali da su ga opevali i oplakali najveći nemački pesnici Johan Volfgang Gete i Hajnrih Hajne, prvi među engleskim poetama Džordž Gordon Bajron, gromade među Rusima Aleksandar Puškin i Mihail Ljermontov, otac moderne italijanske književnosti Alesandro Manconi.

Sa istorijske distance moglo bi se zaključiti da niko nije bio tako blizu ostvarenja sna o Sjedinjenim Evropskim Državama kao Napoleon. Štaviše, neko bi ga mogao smatrati i praocem federalne EU. Mnogo pre očeva moderne EU, Roberta Šumana, Žana Monea i Altijera Spinelija, Napoleon je imao viziju ujedinjene Evrope u kojoj bi postojala jedinstvena administrativna struktura, sa zajedničkom monetom, pravosuđem.

#georeport #velikeprice #napoleon #napoleon2023

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Treći svetski rat nije nešto što će se dogoditi sutra. Još uvek je moguće zaustaviti trku u sunovrat, ali je već prilično alarmantno što se priča o planetarnom sukobu i što nuklearni rat više ne deluje dovoljno odvraćajuće i užasavajuće kao pre deset ili dvadeset godina. Previše ljudi, pogotovo onih koji odlučuju o sudbini sveta, prenebregava upozorenje Alberta Ajnštajna: "Ne znam kako će se i kojim oružjem voditi treći svetski rat, ali mogu da vam kažem šta će se od oružja koristiti u četvrtom: motke i kamenje."

Pojedini istorijski događaji mogu da dovedu do nepredviđenog ubrzanja koje može sve da nas odvede u neizvesnost novog planetarnog sukoba. Invazija Rusije na Ukrajinu to nije bila, napad Hamasa na Izrael i odgovor Jerusalima nije, ali bi napad Kine na Tajvan to bio. U Vašingtonu procenjuju da bi Peking na srednji rok mogao da bude spreman za invaziju na Tajvan, ali da nije isključeno da se to dogodi i ranije ako doživotni predsednik Kine Si Đinping proceni da su se uslovi stekli za napad na Formozu.

Susreti i samiti kao što je bio prethodni u San Francisku, služe za kupovinu vremena, odnosno SAD i Kina pokušavaju da zauzmu što bolju poziciju i da što spremniji dočekaju neizbežni sudar, koji ne mora nužno da se završi i planetarnim ratom.

Treći svetski rat, ako ga bude, biće vođen na morima i okeanima, zato je temperatura u moreuzima i na strateškim prolazima ta koja nam može dati najbolji odgovor da li smo blizu novog planetarnog sukoba ili ne. Rat u Ukrajini ili rat Izraela i Hamasa, sami po sebi ne mogu da proizvedu treći svetski rat, ali mogu da motivišu Kinu da iskoristi zauzetost i moguću iscrpljenost SAD u oba ratna teatra da napadne Tajvan i ugrozi američku talasokratiju.

Gledajte i slušajte podcast "Pantelićev Georeport" na YouTube i svim striming platformama

#velikeprice #podcast #georeport #geopolitika

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dvadeset vekova proganjanja Jevreja, stoleća pogroma, šest miliona likvidiranih u Drugom svetskom ratu, nisu dovoljni da zasite sejače antisemitizma, nekada hrišćane, naciste i komuniste i na kraju islamiste, radikalnu, salonsku i pseudoprogresivnu levicu i naravno ekstremnu desnicu.

Radikalni levičari, ekstremni desničari i politički islam su veoma opasno i lako upotrebljivo oružje protivnika zapadnih društava, bez obzira na to da li se radi o Americi ili o Evropi. Njihova sinergija pokazana poslednjih dana širom planete trebalo bi da deluje kao veliki alarm na evropskom i američkom kontinentu. Viče se protiv Izraela i Jevreja a misli se na Zapad i njegove vrednosti.

Nije svima u Evropi jasno zašto je palestinsko pitanje toliko bitno, pogotovo onima koji žive u Evropi i koji su pobegli od zla koje predstavljaju Hamas, Hezbolah, Islamski džihad, Isis, diktatorski režim. Odgovor je jednostavan, ako pratite par dana pojedine medije, posebno one finansirane iz Persijskog zaliva, shvatićete da oni izveštavaju gotovo na isti način kao što to rade mediji pod kontrolom Kremlja, i slika će vam se razbistriti.

Antizapadni blok na liniji Peking, Moskva, Teheran sve se više konsoliduje. Rijad, Kairo, Rabat se pritiskaju da se pridruže antizapadnoj koaliciji, dok je Turska enigma raspolućena između evropsko-egejskog plavetnila i anadolijskih magli. Od njihovog odgovora i zauzimanja strane zavisi u kojem će smeru svet krenuti.

#georeport #velikeprice #podcast #antisemitism #israel #palestine

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Na kraju svoje poslednje posete Moskvi doživotni predsednik Kine Si Đinping je rekao svom ruskom kolegi, takođe doživotnom predsedniku, Vladimiru Putinu: „Dolaze promene kakvih nije bilo u poslednjih sto godina: zajedno ćemo upravljati njima.“

Osovina planetarnih tiranija i despotija uverena je da svet nastao posle Drugog svetskog rata, zasnovan na postulatima slobode, demokratije, slobode mišljenja, pravne države i tržišne ekonomije – ono što se u žargonu zove Pax Americana – broji svoje poslednje dane.

Ruska invazija na Ukrajinu, Hamasov teroristički napad na Izrael, serija vojnih pučeva protiv režima u Africi koji su imali privilegovane odnose sa Francuskom ili su koliko-toliko bili demokratski, sve agresivnije i siledžijsko ponašanje Kine u Južnom kineskom moru i prema Tajvanu, stimulisanje migrantskih talasa prema Evropi s ciljem da se destabilizuje EU, sve jača propaganda protiv evropskih i univerzalnih vrednosti, brutalno gušenje pokreta za ravnopravnost žena u Iranu – sve su to delovi istog pazla, ili ako hoćete promena o kojima je govorio Si Đinping.

Baš kao što deo istih „promena“ predstavlja porast autokratskih, neliberalnih i kleptokratskih režima na globusu.

Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja, Sirija, Venecuela, Kuba i niz afričkih država, zajedno sa drugim terorističkim i paramilitarnim formacijama, razasutim po celoj planeti, vide sebe kao predvodnike novog vremena, budućeg planetarnog poretka. U njihovim očima Evropa je slaba, razjedinjena i sa petom kolonom oličenom u muslimanskom stanovništvu kao i ekstremnoj desnici i levici koje tretiraju kao korisne idiote. Amerika je, po njima, u fazi deklinacije, umorna od hegemonskog statusa, sklona izolacionizmu i na korak od unutrašnjeg rasnog i ideološkog sukoba. Nije slučajno da su kineske i ruske fabrike lažnih vesti koncentrisane na raspaljivanje sukoba i animoziteta unutar zapadnih društava i najavljivanje propasti Zapada.

Japan i Australija su ostrva koja, bez američke flote na okeanima kao zaštite, lako mogu da budu izolovana. Jedine nepoznanice u njihovom svetu su Indija, Turska i donekle zalivske petromonarhije, pre svega Saudijska Arabija koja se nalazi na klackalici, da li da kreira svoju zonu interesa ili da se prikloni nekoj od postojećih.

Građane Srbije bi trebalo da zabrine činjenica da se Beograd sve češće svrstava u društvo koje predvode Peking i Moskva, kao instrument u rukama Džongnanhaja i Kremlja. Priština je upravo igrala na tu kartu kada je insistirala na kvalifikaciji paramilitarnih snaga Milana Radoičića kao terorističkih, povezanih sa Moskvom čiji je cilj destabilizacija regiona u ime Srbije a za račun Rusije.

Ako Beograd nastavi da podgreva takav narativ u Evropi i SAD a visoki zvaničnici ne prestanu da daju izjave koje te postavke čine kredibilnim, Srbija će se naći na šinama za devedesete. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Razgovor je snimljen nekoliko dana nakon terorističkog napada Hamasa, ali ide mnogo dublje od situacije na terenu - koliko god ona bila strašna - sve od povratka Jevreja u Svetu zemlju, preko stvaranja države Izrael, do pokušaja dolaska do kompromisa.

Kako je izgledao život u Izraelu i Gazi pre poslednje eskalacije nasilja?

Kako se dogodio teroristički napad Hamasa i ko je krivac za bezbednosne propuste? Koje su sve greške Netanjahuja?

Ko su bili najznačajniji izraelski, a ko palestinski državnici i kako su propuštene prilike za trajni mir?

Kako izraelska, a kako svetska štampa prati eskalaciju sukoba i reakciju Izraela?

Željko Pantelić i Veljko Lalić u specijalnoj 25. epizodi Georeporta o napadu Hamasa, reakciji Izraela, prošlosti i budućnosti Bliskog istoka.

Gledajte i slušajte podcast Georeport na Velikim pričama, YouTube i svim striming platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Današnja Kina je kao hiljadu puta (ne)namerno pogrešno prepričana anegdota o susretu Henrija Kisindžera, savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona, i kineskog premijera Džou Enlaja po kojoj je Džou rekao da je još rano da se donosi sud o Francuskoj revoluciji: zrno istine, dvosmislenost i mit.

Šta čini jednu zemlju ekonomskom silom? Iznos BDP-a, prihod po glavi stanovnika, uslovi za vođenje biznisa, sigurnost ulaganja, ali i kapacitet privrede da bude inovativna i da transformiše naučna i istraživačka dostignuća u proizvode od kojih imaju koristi široke mase. Kina od svih pomenutih parametara ispunjava samo onaj koji se odnosi na BDP. Prihod po glavi stanovnika je na nivou slabije razvijenih evropskih zemalja, sa novim merama režima Si Đinpinga vođenje biznisa za zapadne kompanije je postalo, eufemistički rečeno, rizično, dok kineska privreda nije u stanju da proizvede ništa što bi bilo zaista novo, originalno i globalno upotrebljivo.

Nad kineskom privredom se sprema savršena oluja, stagnacija, praćena deflacijom, smanjivanjem potrošnje, krahom tržišta nekretnina (preko 90 miliona izgrađenih stanova je prazno i bez potencijalnih kupaca), starenjem populacije. Da bi se ona izbegla potrebne su efikasne i blagovremene reforme. Da li će ih Peking doneti i sprovesti ih? Verovatno ne, jer svi recepti za izlaz iz vrtloga krize su rezultat rada i iskustva zapadnih ekonomista i stručnjaka, a nova doktrina Si Đinpinga nalaže da sa Zapada ne dolazi ništa dobro i samim tim nije primenjivo na Kinu. 

Gledajte i slušajte podcast Georeport Željka Pantelića na svim striming platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovom izdanju se bavimo Turskom. Krajem oktobra Turska slavi sto godina postojanja republike. Ako zagrabimo u tursku istoriju, videćemo da su oni bili mnogo pre Srba „nebeski" ili „izabrani" narod kao i da su došli na ideju o turskom svetu znatno ranije nego Rusi i Srbi. U prethodnim vekovima smo često imitirali Tursku i Turke, često i nesvesni da to činimo.

Nažalost, nismo kopirali najvažniju rečenicu Kemala Ataturka: Turčin je onaj ko govori turski, živi u Turskoj i želi da bude Turčin. Srpski nacionalisti i Srpska pravoslavna crkva su ubacili religiozni element i srpski inkluzivni nacionalizam pretvorili u ekskluzivni i frustrirani, ali to je za neku drugu priču, sada je vreme za Tursku.

Čitajte Velike priče i pratite Željka Pantelića na svim našim platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Većina Amerikanaca ne želi ni Donalda Trampa ni Džoa Bajdena u Beloj kući, ali ni republikanci a ni demokrate nemaju snage da iznedre nove kandidate. Grand Old Party jer je zarobljenik ambicija i radikalne biračke baze koja je odana Trampu, a demokrate jer nemaju kandidata koji bi pomirio različite struje, od radikalno levičarske, preko liberalne, do umerene.

Prvi put u istoriji zapadnih demokratija na izborima bi se moglo odlučivati da li će jedan kandidat ući u Belu kuću ili u zatvor.

Gledajte i slušajte podcast Georeport na svim audio platformama i YouTube.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, uprkos opštem utisku da desnica i ekstremna desnica napreduju u celoj Evropi, neće doći do značajnijih promena u rasporedu snaga u Evropskom parlamentu a ni u EU. Narodnjaci, čak ni u najsmelijem scenariju, nemaju dovoljno poslanika da formiraju potrebnu većinu u Evropskom parlamentu, zajedno sa konzervativcima i grupom Identitet i demokratija.

Problem demohrišćanskih i narodnjačkih partija je što čak i tamo gde pobede, čast izuzecima, poput Grčke, moraju da formiraju vladajuće koalicije sa desničarskim ekstremnim partijama ili da od njih traže spoljnu podršku. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Nema priče o Poljskoj bez Nemačke (Prusije) i Rusije. Prusi i Rusi su delili Poljsku više puta u poslednja dva i po veka: od carice Katarine Velike i Fridriha Velikog, preko Taurogenske konvencije, do sporazuma Ribentrop–Molotov, a neki bi dodali, kao završnicu, izgradnju Severnog toka I i II.

Ključni strah Poljske je da posle 20. veka, koji je protekao u pronalaženju mesta pod nebom za Nemce i Nemačku, u dobroj meri i preko njihovih leđa, ne provedu 21. vek u traženju rešenja za Ruse i Rusiju ponovo plaćajući ceh.

Otac nacije general Pilsudski kreator je rečenice "Poljska ili je velika, ili je nema", više-manje istu rečenicu izgovaraju i ruski nacionalisti samo što umesto Poljske stavljaju Rusiju na početak rečenice.

Gledajte i slušajte podcast "Pantelićev georeport" na YouTube, Spotify i svim striming platformama

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rusija i Kina već godinama sebe predstavljaju kao zemlje koje nemaju kolonijalnu mrlju u svojoj prošlosti i zbog toga su, navodno, iskreni prijatelji afričkih zemalja. Ne samo da to nije tačno (Rusija je imala kolonije na američkom kontinentu, Aljasku i deo Kalifornije je prodala SAD, a da ne govorimo o kolonizaciji Sibira, dok je Kina kolonizovala Tibet, Sinkjang, deo Mongolije) već propagandne mašine u Moskvi i Pekingu, ali i u zalivskim petromonarhijama, predstavljaju, pre svega, Francusku, ali i druge evropske zemlje kao neokolonijalne izrabljivače. 

Ne postoji jedna Afrika. Postoje Afrike, počev od „bele“ (arapske) i „crne“ Afrike, do one podeljene u 800 različitih etničkih grupa raspoređenih u 54 države čije su granice crtale kolonijalne sile. Ta različitost je uzrok čestih i krvavih ratova kao i brutalnih epizoda inspirisanih rasnom i etničkom mržnjom.

Afrika je kontinent čija se populacija upetostručila od dekolonizacije početkom šezdesetih godina prošlog veka: od 285 miliona stanovnika do 1.400.000.000, a prosečni Afrikanac ima manje od 20 godina. Ako se nastave postojeći demografski trendovi, na kraju ovog veka Afrika će imati više stanovnika od Azije.

Bila bi neka vrsta rafinisanog rasizma ako bi Afrika bila predstavljana isključivo kao plen u borbi vodećih sila, centara moći, multinacionalnih kompanija ili privatnih ili pseudoprivatnih vojnih formacija. Na taj način se daje alibi lokalnim političkim vladarima i moćnicima koji jednako, ako ne i više, pljačkaju vlastiti narod i državu u gramzivoj trci za još većim bogatstvom i pritom, uz pomoć ruske, kineske ali i propagande iz Persijskog zaliva, za sve probleme, od siromaštva do nefunkcionisanja sistema, optužuju Francusku, EU i tu i tamo SAD.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rezultati poslednja dva samita NATO u Madridu i Viljnusu predstavljaju neku vrstu odložene pobede filozofije koju su zagovarali državni sekretar, u vreme Džordža Buša starijeg, Džejms Bejker i potpredsednik SAD na početku ovog veka Dik Čejni. Njih dvojica su smatrali, posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a, da NATO ima smisla samo kao globalan igrač, a da je preskup i neisplativ kao regionalni savez.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Glas građana Španije na predstojećim parlamentarnim izborima može više da utiče na sudbinu EU i odnos snaga unutar Unije nego izbori za Evropski parlament (EP) sledeće godine. Uprkos svim problemima, narodnjaci, socijalisti, liberali, zeleni i druge proevropske stranke imaće potrebnu većinu da nadglasaju suverenističku i ekstremnu desnicu i radikalnu levicu u novom sazivu EP. Eventualno formiranje vlade desnice i ekstremne desnice u Madridu promenilo bi ravnotežu unutar najvažnijih tela EU koja čine predstavnici izvršne vlasti zemalja članica: Evropskog saveta i Saveta EU.

U tri od pet najvećih zemalja, Italiji, Španiji i Poljskoj, imali bi ekstremnu, kleropopulističku i suverenističku desnicu na vlasti. Kad njima dodamo Švedsku, Finsku, Grčku, Bugarsku, Austriju, Mađarsku, Češku, Hrvatsku, Slovačku, sa više ili manje tvrdim desničarskim vladama, kao i mogućnost da se suverenistička i populistička desnica dokopa vlasti u Holandiji na vanrednim izborima, dali bi se nazreti novi odnosi snaga u Uniji. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ovi protesti bili su drugačiji od drugih jer su demonstranti, zahvaljujući društvenim mrežama, mogli da se bolje organizuju i da deluju efikasnije i razornije. Takođe, prvi put nisu tražili da budu prihvaćeni kao Francuzi, već su insistirali na tome da su različiti, insistirajući na ravnopravnosti.

Govor Viktora Igoa protiv diktature Napoleona III je ušao u istoriju zbog rečenice "policija svuda, pravde nigde". Nije tako u današnjoj Francuskoj, ali ima dosta onih koji bi želeli da uvere ostatak sveta da je tako jer žele da bace blato na liberalne, demokratskte države, EU i Zapad u celini.

Takođe, tu su i ksenofobi, ešaloni ekstremne desnice i njeni lideri koji žele politički da profitiraju pripisujući sebi zasluge da su pre svih ukazivali na problem.

Na stranu što to nije tačno, barem kada je u pitanju Francuska, ali ekstremna desnica kao i levica, ima po pravilu karakteristiku da detektuje krizne situacije. Problem je u tome što one često ne znaju kako da reše te rebuse ili imaju potpuno pogrešne recepte.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Analiziramo pozadinu događaja od prethodne nedelje imajući u vidu da je moguće da je Putin imitirao svog prethodnika Ivana Grozonog ili da je sledio primer svog prijatelja Erdogana iz 2016. godine i neuspelog puča u Turskoj.

U Rusiji od kad je sveta i veka mnogo više možemo da saznamo od onoga što se ne dogodi nego od onoga što se dogodi. U prevodu, ako Prigožin ostane živ, Šojgu i Gerasimov na svojim mestima, ministra odbrane i načelnika generalštaba, a Vagner nastavi “ business as usual” u Africi, onda će to značiti da je sve viđeno prethodnog vikenda bila velika predstava sa ciljevima koje ćemo, verovatno, postepeno otkrivati.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Za jedne je bio velika nada Italije i političar koji je spasao zemlju od dezintegracije i levice oličene u postkomunistima, za drug je bio sam đavo koji je paralisao Italiju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi ćemo se baviti najvažnijim ovogodišnjim izborima u svetu: u Turskoj gde su već održani, Španiji gde su planirani za kraj jula i u Poljskoj gde su zakazani za oktobar.

Napravićemo osvrt na desnicu koja napreduje, kao što je slučaj u Španiji, koja se utvrđuje poput Turske i tamo gde želi po svaku cenu da ostane na vlasti – u Poljskoj.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U poslednjiih deset godina je došlo do radikalnog zaokreta: dobar deo građana od Njujorka do Los Anđelesa ne veruje više u američku posebnost, u američku misiju da civilizuje, demokatizuje i učini boljim svet u kome živimo. Današnji Amerikanci, za razliku od njihovih predaka, ne smatraju da su Božiji izabrani narod sa univerzalnom misijom.

Tek svaki peti Amerikanac veruju da živi u najznačajnijoj državi na svetu a prvi put je, od kada su počela ispitivanja javnog mnjenja, broj Amerikanaca koji veruju da je Bog dao posebnu odgovornost SAD za budućnost sveta pao ispod polovine, 44 odsto.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Naravno, da bi se to dogodilo, potrebno je da Beograd napravi seriju odlučnih i važnih poteza koji bi demonstrirali realnu posvećenost srpskih vlasti evropskim integracijama.

Nažalost, kao što se mnogo puta dogodilo u prethodnih 30 i kusur godina, u poziciji i opoziciji imamo snažne oponente evropskoj budućnosti Srbije. Jednostavno od drveta ne vidimo šumu i ispred nosa nam prolazi veliki voz prilika dok su neki od nas zagledani u vlastiti pupak a drugi u nebo.

Da li Srbija može da uđe u EU u sledećih deset godina i šta su to evropske vrednosti – u podkastu koji sledi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ni posle tri četvrtine veka Izrael nije uspeo da izgradi jednistvenu naciju dok su četiri plemena - bivši predsednik Rivlin dixit - na korak od toga da postanu podnacije ili čak nacije: laici, nacionalisti, ultraortodoksni i Arapi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dijalog Beograda i Prištine je u fazi koja se u diplomatskom žargonu definiše kao “take or break”, ili u Italiji “o la va o la spacca”.

Kosovska strana čini sve da ne ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, a vlasti u Beogradu uzdrmane masovnim ubistvima u Beogradu i Mladenovcu mogle bi da posegnu za svojim omiljenim rešenjem da izbegnu rešenje: a to su izbori.

Nemačka, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike je presudno uticalo na pokretanje postupka za prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope prekršivši dogovor da se ne preduzimaju potezi koji bi mogli da ugroze ishod dijaloga Beograda i Prištine o predlogu Berlina i Pariza koji je u međuvremenu postao evropski.

Srbija neće otvoriti treći klaster u junu u pregovorima sa EU, a kako stoje stvari, neće otvoriti nijedan sve dok ne uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, posebno prema Rusiji. Sve neodoljivo podseća na natezanja i gubljenje vremena kroz koje je Beograd prošao zbog saradnje sa Haškim tribunalom. Usklađenost spoljne politike Srbije sa EU mogla bi da padne ispod 50 odsto, što je nedopustivo za zemlju koja želi da postane članica Unije.

U delu članica EU shvataju da svi zloupotrebljavaju navodni uticaj Moskve na Beograd, svako iz svojih razloga, a svi na štetu Srbije. Rusija je mnogo više bila prisutna u regionu pre 10 i 15 godina nego danas, drugi par rukavica su lokalni rusofili i ljudi koji šire antizapadno raspoloženje iz ideoloških i često ličnih razloga.

Postoje tri scenarija za proces proširenja EU i jedna alternativa. Scenariji su tavorenje, napredak Ukrajine i stagnacija Zapadnog Balkana, i uzdizanje politike proširenja u svojstvo geopolitičkog prioriteta EU. Alternativa je da zapadnobalkanske zemlje postanu deo jedinstvenog tržišta sa svim benefitima koje bi taj status nosio, pre svega pristup fondovima.

Otvoreni Balkan i Berlinski proces. U samoj EU je došlo do raslojavanja na one članice koje podržavaju inicijativu koja dolazi iz samog regiona i one koje se čvrsto drže Berlinskog procesa kao jedinog mogućeg.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kao i svi alfa muškarci u politici Erdogan je zasnivao ličnu i partijsku propagandu na vlastitoj virilnosti, zdravlju i snazi. Stomačni problemi koji su primorali predsednika Turske da promeni srategiju izborne kampanje došli su u najgorem momentu za Erdogana. On je imao opsežnu hiruršku intervenciju pre 12 godina kada mu je uklonjen uspešno tumor i od tada je, žargonski rečeno, pucao od zdravlja.

Podsetimo, Erdoganu se slošilo u televizijskom studio tokom predizbornog propagandnog programa. Budući da je Turska zemlja u kojoj se lako zapate svi mogući vidovi zavera, vrlo brzo su se proširile nekontrolisane vesti. Iznenađuje činjenica da je Kineska državna televizija dala vest o infarktu i ugroženosti života turskog predsednika.

Erdogan ima 69 godina. Od kada je došao na vlast, pre 20 godina, njegova dominacija na turskom političkom nebu nije bila nikada ozbiljno ugrožena kao u ovoj predsedničkoj utakmici. To objašnjava zašto je Erdogan vodio frenetičnu izbornu kampanju, držao je po tri različita mitinga u jednom danu i to tokom ramazana, odnosno posta. Verovatno da su zamor, stres, napetost i post iscrpili Erdogana i da ga je telo izdalo. Postoje čak šuškanja da bi izbori mogli da budu odloženi zbog njegovog zdravstvenog stanja, ali su ona poprilično neubedljiva.

Erdogan je organizovao montirane sudske procese protiv svih svojih ključnih protivnika od lidera najevropskije partije u Turskoj HDP- Salahatina Demirtaša, preko Džanan Kaftančoglu heroionu svih prosvećenih turskih građana do Ekrema Imamoglua gradonačelnika Istanbula.

Zdravstveni problemi Erdogana, posle inflacije i zemljotresa, mogli bi da imaju fatalne posledice za neprikosnovenog sultana i njegovu kliku.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Cena frontalnog napada sa iskrcavanjem i eventualnim gerilskim ratom je noćna mora za Kinu zato se u Pekingu, što je pokazala i poslednja vojna vežba oko Tajvana, radi na tzv. strategiji anakonde, odnosnon izolacije i dugog i postepenog “davljenja” Tajpeja, sve dok ne pristane na uslove novog svetskog hegemona. 

S druge strane, ruska agresija na Ukrajinu je potvrdila staro pravilo da države sa demokratskim režimima moraju da imaju bolje i efikasnije oružje od despotskih ili autokratskih, ako žele da sačuvaju tekovine iz prethodnih vekova u borbi za slobode, prava i sistem u kojoj je država ta koja služi građanima a ne obratno. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kako je do toga došlo? Kuda ide Velika Britanija? Kolike su šanse da se ona raspadne? Kako je Bregzit postao Bregret?

U drugom delu podcasta, Željko Pantelić odgovara na pitanje o poslednjim potezima Emanuela Makrona koje naziva njegovim političkim autogolovima.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kao što smo obećali, u ovom izdanju podcasta ćemo se baviti Evropom. Njenim najvažnijim državama, Nemačkom i Francuskom, ali i napredovanjem desnice na Starom kontinentu i predstojećim ulaskom Finske i Švedske u NATO.

Kakvog je zdravlja Nemačka i da li je Šolc stoik ili slabić? Zašto je nemački kancelar snishodljiv prema Kini? Da li je Nemačka prvi put između dve vatre?

Zašto je Francuska zemlja protesta? Zašto napreduje desnica u Evropi? Ulazak Finske i Švedske u NATO – epohalna promena ili sertifikovanje činjeničnog stanja?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je treća epizoda podkasta “Pantelićev Georeport”.

Polazimo od ideje da izađemo u susret onima koji više vole da slušaju nego da čitaju, a cilj nam je da počnemo da komuniciramo direktno sa vama i da debatujemo o velikim spoljnopolitičkim temama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je druga epizoda podkasta “Pantelićev Georeport”.

Polazimo od ideje da izađemo u susret onima koji više vole da slušaju nego da čitaju, a cilj nam je da počnemo da komuniciramo direktno sa vama i da debatujemo o velikim spoljnopolitičkim temama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Polazimo od ideje da izađemo u susret onima koji više vole da slušaju nego da čitaju, a cilj nam je da počnemo da komuniciramo direktno sa vama i da debatujemo o velikim spoljnopolitičkim temama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.